Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U utorak, 16. aprila ćemo proslaviti 124 godine od rođenja Čarlsa Čaplina.
Nemam neki visoko mišljenje o Robertu Downeyu Junioru možda zbog izbora filmova u kojima glumi. No, ovde je majsorski odradio ono što se od njega tražilo. I ne samo on.
| Originalni naziv: | Chaplin |
| Godina izdanja: | 1992. |
| Reditelj: | Richard Attenborough |
| Glavne uloge: | Robert Downey Jr., Moira Kelly, Anthony Hopkins, Dan Aykroyd, James Woods i drugi |
| Trajanje: | 143 minuta |
Ovakvi trenuci se dešavaju retko i najvećima.
Imam tezu o gitarskim solo deonicama: najbolje su one koje se završavaju prvim tonom, dok sve ono što sledi predstavlja obavezno ili neobavezno fraziranje koje je uslovljeno strukturom ili idejom o improvizaciji. To su solo deonice koje tim prvim tonom ostvaruju svoju svrhu, izazivajući žmarce uz kičmu, čineći da se slušalac apsolutno preda. Za sve ove godine i kroz svu muziku koju sam preturio preko glave, takve solaže mogu da prebrojim na prste jedne ruke. Danas slušamo izvedbu u kojoj se nalazi meni omiljeni takav momenat.
Slušajte sve pažljivo. Trenutak o kome pričam se nalazi na 4:30.
Crevo za vodu, zvučnici, oscilator sa kontrolisanom frekvencijom, i tako to.
Ako se ne varam, postoje fontane u kojima je ovo načelo i praktično primenjeno. Dabome, Gugao je zlotvor: prosta potraga nije urodila plodom, tako da ovog časa znam manje nego što sam znao pre pisanja ovog priloga.
