U kolima je drndao radio, bezbojna pesma se završila, a onda je krenula reklama saopštena bezbojnim ženskim glasom:
U butiku Trt – mrt možete nabaviti venčanicu iz snova!
A snovi prestaju čim se venčanica skine! – pomislio sam istog trenutka.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U kolima je drndao radio, bezbojna pesma se završila, a onda je krenula reklama saopštena bezbojnim ženskim glasom:
U butiku Trt – mrt možete nabaviti venčanicu iz snova!
A snovi prestaju čim se venčanica skine! – pomislio sam istog trenutka.
A sad, mali eksperiment, nedeljom u podne. I to kao zagrevanje za teme koje nas se dotiču.
– Klanjam se, ekselencijo! – reče portir veselo.
– Moja titula je viša – upozori ga Tesla.
– Visočanstvo? – promuca portir.
– Još viša – reče Tesla.
– Veličanstvo?… – jedva izgovori portir.
– Još viša – hladnokrvno će Tesla.
Tu portir već zaneme, jer za veću titulu nije znao.
– Ja sam Srbin – rastumači Tesla mirno i dostojanstveno.
Dijalog je vođen između Nikole Tesle i portira hotela De La Societee & Encouragement u Parizu, 19. februara 1892. godine.
– * –
Jeste li pročitali? Jeste li pažljivo pročitali?
E, vidite: tu smo gde smo zbog dve vrste magaraca. Onih koji izmisle i napišu ovako nešto i onih koji su spremni u tako nešto da poveruju.
(tnx Slobodan via FB)
Dokon pop jariće krsti, a dokoni ljudi smišljaju hibridne oblike zabave.