Pogled kroz prozor mi govori da sunca danas neću videti. Neka, nije važno, toplo mi je oko srca. A i rukama je toplije dok veselo pljeskaju. Jednostavno, ne mogu da se uzdržim. A povod? Evo ga!
Ovu pesmu sam prvi put čuo u nekoj radio emisiji. Mladost-ludost, bila je sredina sedamdesetih prošlog veka, muzika je bila u ozbiljnoj krizi, a žanr koji su novinari nazvali džez-rok u ekspanziji. Bilo je tu svačega da se čuje, dok se nije pretvorilo u tehničko-tehnološku masturbaciju. Nigde, bre, od tolike virtuoznosti na instrumentima, da čuješ muziku. Zato je moj flert sa ovom muzikom trajao veoma kratko, a tek poneko ime je ostalo u mom sećanju.
Za sve godine koje su od tada prošle, ova zarazna melodija se pojavljivala i nestajala. Nalazi se na albumu Virgin Land (1974) velikog brazilskog perkusioniste Airta Moreire. Duh Balkana, koji naprosto izbija na sve strane iz numere, nije mi bio spojiv sa brazilskim muzičarem. A onda sam bacio oko na prisutne muzičare i sve je bilo jasno. Seosku igru ili Seljačko kolo napisao je Milčo Levijev, bugarski klavijaturista impresivne biografije, koji gostuje na albumu. Poslušajte samo taj Clavinet, danas potpuno zaboravljeni instrument, čiji odsečni zvuk daje osnovni šmek ovom kolu.
Prvi put klikneš iz znatiželje, drugi put zato što ti se numera sviđa, a posle ubaciš u petlju da nastavi neprekidno da svira.