U kolima je drndao radio, bezbojna pesma se završila, a onda je krenula reklama saopštena bezbojnim ženskim glasom:
U butiku Trt – mrt možete nabaviti venčanicu iz snova!
A snovi prestaju čim se venčanica skine! – pomislio sam istog trenutka. 
Bilo je toplo leto u Amsterdamu. Radnja sa polovnim pločama je bila na spratu neke kuće, a ljubazni prodavac se čudio posetiocima iza Gvozdene zavese, nutkajući ih hladnim pivom. Prava domaća atmosfera, daleko od kuće. 
Ni sam ne znam kako, ali u jednom trenutku sam držao u rukama album Back to Roots (1971) Johna Mayalla i, mada bluz i ja nismo nikada bili u nekoj velikoj ljubavi, samo me je fenomenalno urađeni umetak naterao da ga pažljivije pogledam. Mayall, kao veliki Tata britanske muzike šezdesetih koji je izdavao sertifikate o sviračkom umeću većini rok muzičara koji i danas mnogo znače, svakome od svoje dece je posvetio po jednu stranu. I to kakvu!
Preslušavanje ovog dvostrukog albuma me je ostavilo uglavnom ravnodušnim, ali je “Marriage Madness” odmah postala pesma za sva vremena. Ponoćna atmosfera, režeći saksofon iz drugog plana i maestralni solo Micka Taylora na gitari trenutno su me ostavili bez daha, a to čine i danas.
Sugrađanin poznat kao Bata “John Mayall” nije pitao za cenu ovog albuma koji mu je falio u kolekciji. Nisam ga prodao, samo zbog ove pesme.
O bračnom ludilu svako ima da ispriča svoju priču. Ova je bila moja. 