Muzika pustinje.
Kako stoje stvari, moja koncertna sezona se pruža na dijagonali avgust-septembar-oktobar. Pa ako budem upisao tri dobra koncerta, to neće biti malo. A prvi od njih, sad je i zvanično: Calexico u Beogradu, na malom Kalemegdanu, 7. avgusta. Žurka!
U to ime, uvodna stvar sa jednog od meni omiljenih albuma grupe, Carried to Dust (2008).
A osim što je žurka, to je i važan muzički događaj. Calexico je atipični predstavnik pokreta koji se vodi pod imenom Americana. Bez obzira na izlišnost svake klasifikacije, pa i ove, ipak ću se prikloniti toj niši, jer reč je o definitivno najvitalnijem delu američkog rocka, onog koji nije podlegao kontroli i uticaju medija i koji ne povlađuje nekakvom univerzalnom i virtuelnom ukusu publike bez lica. Muzičari iz ove niše apsolutno poštuju publiku, ali joj ne povlađuju: na koncertima nećete slušati ono što želite da čujete, nego ono što treba da čujete, po zamisli umetnika. Ako se prepustite, sve su šanse da će vam biti veoma dobro.
E, pa zato, dragi moji, treba da obratite pažnju na sve više dobrih koncerata u Beogradu. Pre neki dan je svirao Chuck Prophet i letelo je perje, kao što to uvek biva na njegovim svirkama; znao sam za koncert, ali nisam bio u prilici da dotrčim u Beograd, što mi je žao. Ali Calexico neću propustiti, to je izvesno. Vidimo se tamo!
Le-ale, ale, ale!
