Month: April 2013
Braća po kapljici
Počelo je spontano, tako reći nevino. Ali vremena je bilo previše, a raspoloženje je nekako valjalo sačuvati…
A onda je sve otišlo, kako bi se to stručnim jezikom reklo, u peršun.
Neočekivani slučaj građanina Ricard(u)a
Trener fudbalskog kluba Crvena Zvezda je rešio da, za početak, trenira… pravopis.
Dakle, Ricardo Sá Pinto je potpisao ugovor i postao trener fudbalskog kluba Crvena Zvezda. Grlili se, ljubili se na aerodromu, koliko smo videli sportski direktor kluba je i torbe gurao; no, dođe vreme za prvu konferenciju za novinare. Posle početnog ispitivanja snaga, moje omiljeno nacionalističko đubre, Večernje novosti*, javlja da je Ricardo Sá Pinto izjavio sledeće:
Rekao bi čovek, dobro. Traži da ga tako zovemo, pa neka mu bude. Nije da traži da ga zovemo Jan Vennegoor of Hesselink. Malo nam zapetljava padeže, pa šta. Snaći ćemo se. Samo da Zvezda pobeđuje, lako je za drugo. Čudno jeste što Novosti pišu da Sa Pinto zahteva da ga zovemo Sa Pintu, ali oni su jadni nesrećni ionako.
No, u nastavku Večernje novosti odmah poentiraju:
Nastavite sa čitanjem… “Neočekivani slučaj građanina Ricard(u)a”
Kolo
Pogled kroz prozor mi govori da sunca danas neću videti. Neka, nije važno, toplo mi je oko srca. A i rukama je toplije dok veselo pljeskaju. Jednostavno, ne mogu da se uzdržim. A povod? Evo ga!
Las Vegas noću
Danas započinjemo sa objavljivanjem fotografija iz vascelog sveta, raznih poznatih i nepoznatih autora. Prilozi će ići radnim danom u podne. Subotom ide cela foto-priča, a nedeljom nećemo dirati cajtung za utovar.
Kriterijum za izbor će biti paušalan, uglavnom zasnovan na konceptu “ja ovo ne mogu da slikam, pa kradem tuđe”. Gledaćemo da obezbedimo podatke o autoru i izvoru kad god je moguće. Velikih komentara neće biti ili će ih biti, u ovom času to niko ne može pouzdano da kaže.
Šah, ljudi i računari (II)
Računari su bezopasni. Šah će preživeti samo ako preživi one što dišu dok ga igraju…
Izraz računarski potez označava takav potez za koji se smatra da čovek nikada ne bi mogao da ga vidi tokom igranja šahovske partije. Nije lako razjasniti šta ovo zapravo znači. Kada čovek igra šah, krajnji zaključci se donose davanjem mišljenja o poziciji, i to takvog mišljenja koje u sebi (pored formalnog materijalističkog stanja) nosi mešavinu velikog broja faktora, recimo: poređenje sa ranije poznatim pozicijama, preostalo vreme, lični afinitet, pa i procenu protivnikovog afiniteta, da li je tog dana kakio, ili da li neko u publici kija.
Za taj posao (ne kakenje nego sve zajedno) je šahovska tabla zapravo prevelika (odnosno taj je posao preobiman u ograničenom vremenu), pa stoga čovek najčešće pažnju usmerava ka određenom delu table. Zato je u praksi jedan od najtežih poslova, i mesto najčešćih grešaka, momenat kada se zahteva preusmeravanje pažnje sa jednog ka drugom delu table. Sa druge strane, mogućnost računanja savremenih računara je ogromna, ali je krajnja procena obavezno numerička, i u sebi po prirodi stvari ne sadrži bilo kakve opšte zaključke. Kada računar proceni da je vrednost pozicije +1.17, to znači da beli ima pešaka više (bilo materijalno ili u rasporedu figura), i sasvim svejedno da li ima još pet sekundi ili pet dana za 20 poteza, ili da li je sa druge strane table svetski prvak ili laprdavi klupski mangup. Stoga, računarski potez takođe predstavlja potez koji sa sobom ne nosi ništa direktno vidljivo iz opštih šahovskih pravila, intelektualni skok, duboku neočekivanost koja je ipak tek neočekivana Homo Sapiensu.
Jadi mladog flaminga
Nezgodno je biti neprilagođen.
U svakom slučaju, vredelo je pokušati.
Jedna na dan (366): 31. mart 2013. – kraj ciklusa!
I tako obrnusmo i drugi cajger…
Sve što sam znao kad sam zgrabio fotoaparat i krenuo u šetnju beše da fotka mora na neki način da bude posebna, simbolična, takva da ju je lako upamtiti. Uostalom, red je: isterati ceo ciklus forografija kroz godinu dana, izvinite, nije mala stvar. Krenem tako ulicama, nogu pred nogu, dok je grmljavina u daljini najavljivala da neću daleko stići; no, bo sam rešen i da pokisnem, ako treba, samo da nađem tu fotku.
Nisam dugo čekao na priliku. Negde već u petnaestom minutu, naletim na mesto koje sam potpuno zaboravio; a i da sam se setio, ne bih verovao da je grafit još živ…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (366): 31. mart 2013. – kraj ciklusa!”