Veliki Brav

Bez linkova, bez ilustracija. Samo tuga.

Negde u mutnim delovima moje svesti stoji još iz vremena visokog školovanja jedna šašava teorema koja otprilike glasi: svaki sistem koji jednom postane optimalan takav će sam od sebe i ostati. Naravno, ova teorema ima, meni sada nepoznato, polje delovanja. Recimo, sigurno je da ne deluje na automobile: novonapravljeni automobil divan je primer uglancanog i kao mačka predućeg optimalnog sistema, pa se čovek višenebaštako zadivljeno posle nekoliko godina zapita „šta bi?“, posmatrajući prljavu i kao stari čiča kašljuću gvožđuriju. I tako je to sa praktično svime što Homo Sapiens stvori: vremenom se, ovako ili onako, razglavi. Čarape se cepaju, košulje se izližu na laktovima, spejs šatlovi padaju, Sfingama nosevi otpadaju. A ni ekipa koja realizuje trumanovštinu Veliki Brat više ne valja.

Nastavite sa čitanjem… “Veliki Brav”

Zemlja

Bilo je razočarenja. Nije da nije. Na primer zapazi na TV-u reklamu za novi projekat/koncert/šta-li-već pevaljke koja je bila pevaljka i pre nego što je postala popularna i krene da đuska uz komentar da im to puštaju u vrtiću. I dok razmisliš da l’ da takve postupke (vaspitnog osoblja) ignorišeš il’ da se požališ, on dođe s sledećom pesmom:

Eto ti ga sad. Mi mu puštamo dečije pesmice, ono “Slon lepotan dondolan”, “Miš je dobio grip”, “Najlepša mama na svetu” i slično, al’ u vrtiću očigledno plejlista zavisi od smene (vaspitnog osoblja).

Valja početi na vreme

Rock’n’roll je princip koji prevazilazi generacije. Štaviše, on ih potire. Pravi rokeri su nesebični i zato dele svoju radost sa onima koji im najviše znače.

Sve je to stvar prepoznavanja koncepta. A pojavni oblik je stvar vežbe, u čemu je ovde očigledno primenjeno načelo blagovremenosti.

 

P.S. Mali čovek se očigledno primio. Jeste li uočili pozdravni gest na kraju?