Zvezdice i po belom danu

Dok vi ovo slušate, ja se vraćam sa praziluk-ture po Segedinu. Ništa pametno o tome nemam da vam kažem, osim da sam se prisetio kako bih mogao da vas podsetim na jednu od meni veoma omiljenih prog-rock grupa. Koncert grupe Omega u Kikindi je prva živa svirka kojoj sam u životu prisustvovao, a to je nešto što ostaje u srcu za sva vremena. E, tada hit beše baš ova stvar.

Nastavite sa čitanjem… “Zvezdice i po belom danu”

Utovar nedeljom, 21. april

Nikad bolji razlog za kratak utovar!

Poslednju nadu nam daju osobe zainteresovane za gerila-cenzuruStvar je prosta da ne može prostija biti. Imao sam dosta posla (što za nas slobodne strelce i nije tako loša stvar), a pride sam se klonio svih dnevno orijentisanih medija  nakon što sam doživeo skatološko iskustvo na televiziji prošle nedelje popodne. I kako sam to učinio, ispade premalo izvora za tekuće glugen-orijentisane sadržaje. Kao posledica, ispade šta ispade – ili bolje reći, ne ispade.

Ček’ malo: skatološko iskustvo?

Ne, nemojte da gledate u rečnike. To je, prosto, mudroserni termin za “sranje” u svim kontekstima doslovnog i figurativnog  značenja. Možda biste mogli da mi pomognete, ako gledate televiziju redovno, i da mi objasnite otkud ova praksa. Evo o čemu je reč.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 21. april”

Moskva – Petuški, opet. Svedočenje o zaboravljenim koktelima, propuštenim prilikama i miru u duši

Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…

Sa kultnim delom “Moskva – PetuškiVenedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…

Pogledajte ovaj dokumentarac.

E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!

Voće iz Harinih ruku

Muzika pustinje.

Kako stoje stvari, moja koncertna sezona se pruža na dijagonali avgust-septembar-oktobar. Pa ako budem upisao tri dobra koncerta, to neće biti malo. A prvi od njih, sad je i zvanično: Calexico u Beogradu, na malom Kalemegdanu, 7. avgusta. Žurka!

U to ime, uvodna stvar sa jednog od meni omiljenih albuma grupe, Carried to Dust (2008).

Nastavite sa čitanjem… “Voće iz Harinih ruku”

Šta se dešava kad cediš mokru krpu u bestežinskom stanju?

Može biti da vi mislite da je to pitanje benasto i glupo, ali se pokazalo ne samo da nije glupo, nego već i veoma zanimljivo. Lik u Međunarodnoj svemirskoj stanici je udovoljio ovom pitanju dvoje srednjoškolaca i napravio eksperiment pred kamerom. Pazi sad:

(uoči kako je krpa bila spakovana)

Pa sad ti reci da postoje glupa pitanja.

In memoriam: Storm Thorgerson

David Gilmour je rekao da su ti omoti neodvojivi deo dela koja je njegov bend pravio. Listam omote ploča koje je napravio taj čovek i shvatam da su neodvojivi deo mog sazrevanja.

Juče je u sedamdesetoj godini preminuo Storm Thorgerson, legenda grafičkog dizajna, čovek koji je slavu stekao kao jedan od osnivača i ključni autor studija za umetnički dizajn Hipgnosis. Reč je o umetniku vanserijskog kalibra koji je napravio ključni uticaj na dizajn popularne kulture tokom više od četrdeset godina aktivnosti. Zbog toga, Suština pasijansa se odužuje velikom umetniku na poseban način. Ali, najpre reč sećanja.

Ako ste prepoznali barem dva od ovih pet omota albuma, to znači da je rad Storma Thorgersona uticao i na vas...

Ponikavši u Kembridžu, bilo je viđeno da grupa Hiphnosis stupi u saradnju sa najpoznatijim muzičkim bendom koji je takođe došao iz tog gradića u London. Elem, upravo je David Gilmour prišao Thorgersonu, znancu od ranih dečačkih dana, i predložio mu da napravi omot za drugi album grupe Pink Floyd, A Saurceful of Secrets (1968). Tako i bi. A ono što je usledilo danas ima miris epske priče.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Storm Thorgerson”