Month: April 2013
Kreativno, utroje
Pogledajte šta rade ova, hm, trojica.
Svašta bi čovek pomislio. Na čas me podsetilo na polovinu onog tzv. benda Village People, božemeprosti. Ali ajde-de, ne može mu se osporiti doza originalnosti.
(tnx Boris)
Srce kmeči, rakija ga leči
Najbolje pesme, po pravilu, nastanu iz loših životnih iskustava. A retki su autori koji znaju da sve te užasne emocije koje slamaju čoveka pretoče u dobru priču uvijenu u zaraznu muzičku zavesu. Evo jedne od njih.
Kameno lice
Sidnejska Opera, iz ugla arhitekte
Ima li ikoga pismenog po kriterijumima 21. veka da ne zna kako izgleda zgrada sidnejske Opere? Ova građevina, koju je Zelazni nazvao “riba-jede-ribu-jede-ribu”, najveća je likovna ikona Australije. Šta jedan vrsni arhitekta veli o ovom delu svog kolege Jørna Utzona?
Hteo bih usput da vas podsetim na dr Ranka Radovića, arhitektu koji je pored hiljadu obaveza stizao i da se bavi popularizacijom arhitekture. Njegov pristup me je podsetio na onaj školski program televizije Beograd, onih godina kada je televizija, zamislite samo, služila i kao sredstvo obrazovanja. Bilo je to toliko davno da se danas ponekad pitam je li to zaista bilo tako ili sam sanjao.
Na sred, po sred i u sred srede
Džanum, na sred sela…
Slutim poznati su vam gornji stihovi, kao i reči “Ajde bre, svirite i pojte…“. Jest’ pojala Koštana, ni’e da ni’e; izvornim napevom pozabavio se i Mokranjac, a nakon nekoliko decenija za Mokranjcem, inspirisan izvornim motivima Stjepko Gut je pesmu uvrstio u svoju Srpsku simfonijsku jazz svitu.
Osma Mokranjčeva rukovet počinje sa Džanum, na sred sela, baš kao i osmi stav Gutove svite. Poslušajmo.
Gde se sreću pustinja i more
Kako astronauti spavaju
Da li biste mogli da spavate neušuškani? Posada Međunarodne svemirske stanice nema mnogo izbora.
Kad ih vidim kako uživaju, i ja bih da probam. Istina, to uživanje se plaća sa mnogo rada, ali nije to razlog što neću biti u prilici da se odvojim od Majčice Zemlje.