Povorka ritmova

Kere laju, a…

Malo je onih koji ne bi prepoznali džez standard Karavan, proslavljen stotinama izvođenja Djuka Elingtona (Edward Kennedy “Duke” Ellington) i njegovog orkestra. I nakon Elingtonove ere i uvele popularnosti big bendova Karavan je nastavio da se kreće prilagođavajući se različitim terenima, zaustavljajući se u plodnim ili manje plodnim oazama… Važno je da se i dalje kreće, u sinkopiranom ritmu skrećući i vraćajući se svojoj ruti. Da bismo saznali kuda je sve Karavan prolazio i naslutili kuda bi mogao da stigne, moramo prvo da upoznamo karavan-bašu, vođu puta. Ne, to nije Djuk Elington.

Karavan je komponovao portorikanski trombonista Huan Tizol (Juan Tizol; prema novim transkripcionim pravilima koja se odnose na hispanistiku Z ostaje Z, iako ćemo još neko vreme prezime ovog tromboniste izgovarati kao Tisol), daleke 1936. godine, a u Djukovom orkestru bio je važan šraf od 1929. do 1944. godine. Možda niste znali da ova čuvena numera ima i tekst koji je napisao Irving Mils (Irving Mills), nezavisni izdavač i prijatelj mnogih džez muzičara.

Priči nikad kraja, ali ‘ajde da se okrenemo muzici. Čućemo nekoliko različitih izvođenja, a ako se zainteresujete pronaći ćete još mnoga druga. Ipak, pozivam vas da verujete mom izboru Smile . Na čelu ove povorke je prva verzija koju su 1936. godine snimili Barni Bigard (Barney Bigard) i njegovi Jazzopaters. Krećemo!

Da čujemo i samog kompozitora, sa Djukom i orkestrom.

Bila bi prava šteta propustiti ovakvu majstoriju; Les Pol (Les Paul), lično.

Ovde obratite pažnju na upotrebu muzičkih citata. Vrhunski Smile ! Mišel Petrućijani!

Evo i nešto novijeg pristupa temi; sjajna Patriša Barber i drugari!

Mogao bih ja ovako još duuuuugo… Al’ evo još jednog. I možda još ponekog. Sad slušajte pažljivo, svira vam Džejms Karter (James Carter); klik na link, ostalo će vam se samo kas’ti (hvala Kristina).

A kako da ne pomenem Oskara Pitersona, gde bi mi duša?