Neočekivani slučaj građanina Ricard(u)a

Trener fudbalskog kluba Crvena Zvezda je rešio da, za početak, trenira… pravopis.

Dakle, Ricardo Sá Pinto je potpisao ugovor i postao trener fudbalskog kluba Crvena Zvezda. Grlili se, ljubili se na aerodromu, koliko smo videli sportski direktor kluba je i torbe gurao; no, dođe vreme za prvu konferenciju za novinare. Posle početnog ispitivanja snaga, moje omiljeno nacionalističko đubre, Večernje novosti*, javlja da je Ricardo Sá Pinto izjavio sledeće:

Rekao bi čovek, dobro. Traži da ga tako zovemo, pa neka mu bude. Nije da traži da ga zovemo Jan Vennegoor of Hesselink. Malo nam zapetljava padeže, pa šta. Snaći ćemo se. Samo da Zvezda pobeđuje, lako je za drugo. Čudno jeste što Novosti pišu da Sa Pinto zahteva da ga zovemo Sa Pintu, ali oni su jadni nesrećni ionako.

No, u nastavku Večernje novosti odmah poentiraju:

U prevodu na srBski: Ne može, kume. Samo ti teraj naše splavare da trče ceo dan, što Janković nije mogao, ZNAMO MI BOLjE OD TEBE KAKO SE TI ZOVEŠ. I ostavi naš pravopis nama.

No, stvar se tu ne završava. Čitajući pažljivije tekst, primećujemo uokvireni dodatak:

Šta ćemo sad? Naravno, da pročitamo pravopis. Tačka 245 izdanja iz 2010. godine kaže:

Au. Dakle, sada imamo dovoljno materijala da rekonstruišemo slučaj novopečenog trenera:

Novinar Večernjih novosti je napisao tekst u kome je svuda stajalo Sa Pintu. Urednik, ili lektor (mada nikako ne verujem da Večernje novosti imaju lektora), nije bio lenj, već je okrenuo Pravopis, u njemu pročitao odredbu (ili je možda od ranije znao? Ma neeee), i nepažljivo korigovao tekst neukog mu novinara. A možda mu je i uši zavrnuo zbog neznanja alatke što ga hlebom hrani. Onda je dodao nesrećnu rečenicu, koja je em nepismena (da ne bi morali…), em nacionalistički sumanuta: Mi smo vas, narode portugalsko-brazilski, već jednom prekrstili. Nećemo vas valjda ponovo prekrštavati? Vaše traženje nas ne dotiče – mi smo vas platili da trenirate i ćutite. 

Slučaj rešen, sa Novostima smo raskrstili.

Nego, šta ćemo mi ostali, mi normalni, sad?

Vidim da svi ostali mediji revnosno čoveka zovu Sa Pintu. Možda su pročitali Pravopis, pa rešili da ga ignorišu (Pravopis, ne Sa Pint(u)a)? Dobra fora – Karapandže sa B92 čitaju Pravopis. Ma jok. Ti ne čitaju ni ono što im je posao.

Nego, stvarno, šta ćemo mi ostali, mi normalni, sad?

Što se mene tiče, dileme nema. Svoj lični pravopis ću ispravljati reč po reč. Pisaću Pintu, ali i Ziko. Kada se ispostavi da se čuvek zove Ziku, pisaću Ziku, ali i Porto. I tako redom. I da, kada bi se sada pojavio direktor Fijata, i rekao: “Molim vas, ja dolazim iz grada koji se zove Turin, pišite tako”, ja bih tako pisao. Nije lako, ali svi mi od ranije znamo da je Vuk lagao kada nam je nudio jednostavan pravopis. Ako je knjiga (pa makar je pisali Pižurica i Klajn sa sve Šipkom u rukama) preča od čoveka koji vas gleda u oči i kaže kako da ga zovete, onda imamo ozbiljan problem.

Ali, naravno, mi od ranije znamo da sa Večernjim novostima i ostalim B92 imamo ozbiljan problem.

—

* Autostoperski vodič kroz Galaksiju u najnovijem izdanju navodi Večernje novosti kao bandu nesposobnih tupadžija koje će prve uza zid kad se digne kuka i motika. Moj lični, iz daleke budućnosti pristigli primerak, sa svoje strane kaže da su Večernje novosti izdavač Autostoperskog vodiča (na koricama piše, deli(će) se besplatno uz novo izdanje galaktičkog mehagita Eon prođe, dan nikad i deterdžent koji miriše na srednju sisu izvesne dame sa Erotikona 6), a da je Sirijuska kibernetska korporacija banda nesposobnih tupadžija koje su, dakako, prve uza zid kad se digla kuka i motika…