Prošle godine, baš na današnji dan, lopovi su mi maznuli auto. 
Neprijatna situacija za svakoga, pa i za mene. U policiji sam pokušao da objasnim koliko mi je auto prirastao za srce i da treba hitno da ga potraže, a oni su se čudili zašto ga, od milošte, zovem Manzanera.
Kako prosečnom srpskom policajcu da objasnim ko je Manzanera, onaj koji zna gitarom i da zareži i da miluje? Baš kao i moj bivši auto, koji je iz mirne vožnje znao naglo da poskoči i da te zalepi za sedište. Pomislio sam da bi mi, možda, ministar policije pomogao, kao u slučaju kada su policajci urgentno uspeli da pronađu biciklo ukradeno japanskom turisti usred Beograda. Na žalost, ne družim se sa ministrima, a i ne živim u Beogradu. 
I tako, rezigniram, zažmurim i počnem da odmotavam film…
