O, ljepoto đevojko!

Danas slušamo jednu od najboljih prangijaških numera u istoriji rock’n’rolla i prisećamo se njenog autora i izvođača. “Oh, Pretty Woman” je klasik iz 1964. i treći veliki hit fantastičnog Roya Orbinsona. Tih divnih, naivnih šezdesetih godina, svet muzike je građen ovakvim elementima.

A ako vam se učinilo da ste videli…. Ne, nije vam se učinilo. Objasniću.

Roy Orbinson je utemeljio svoje mesto na američkoj sceni neposredno pre nego što se Americi desila pojava koju su nazvali british invasion. Kroz burnu i plodnu karijeru, ovaj umetnik neverovatnog glasa je prolazio uz brojne lične teškoće, ali je bez ikakve dileme imao jako mesto na sceni. Trajalo je to do početka sedamdesetih, a onda je stalo. Bile su godine u kojima se Orbinson nije snalazio: smrt dvojice sinova u požaru, raspad prve porodice i prevelika iskušenja u godinama kad je muzička scena postala industrija – sve je to uzelo svoj danak i lična karijera velikog muzičara je bila nisko sledećih petnaestak godina.

Zanimljivo je to da ugled njegove muzike nije opadao ni tada: broj obrada Orbinsonovih pesama u produkcijama drugih je bio veoma velik, čak uporediv po obimu sa obradama Dylanovih pesama.

Zanimljiv manevar se desio 1987. godine: Orbinson je ponovo snimio dvadesetak svojih hitova i objavio ih na albumu In Dreams: The Greatest Hits. To ispade pun pogodak: neprekidno tinjajuće interesovanje za Orbinsonovu muziku se pretvorilo u neverovatnu pomamu, najveću u dotadašnjoj karijeri.

E, sad tu dolazi na red priča o koncertu sa kog upravo slušate “Oh Pretty Woman“.

Jeste, taj koga vidite je Bruce Springsteen. I jeste, to je Jackson Browne. Uz pomoć T Bone Burnetta, producenta albuma In Dreams, smislili su pakleni plan da jednim gala koncertom vrate Roya Orbinsona tamo gde mu je mesto – na vrh. Pozvali su neke drage prijatelje, ljude jednako važne u poslu, da se pridruže i daju legitimitet toj ideji. Na kraju su se gurali na sceni: osim pomenutih, tu su još Elvis Costello, James Burton, Tom Waits, kd lang, Bonnie Raitt… Koncert Black and White Night je održan u septembru 1987. i simbolično zaokružuje povratak velikog muzičara na scenu tokom osamdesetih. To je bilo to: velikan je ponovo na sceni, u centru pažnje i sa ugledom koji pod reflektore može da iznese samo nekolicina najvećih.

Bio je potreban snažan album sa novim autorskim materijalima i njegova priprema je počela.

Nažalost, Orbinsonu ne beše ostalo mnogo vremena. Za života je javnosti pružio samo još jedan koncertni projekat sa prijateljima, nešto o čemu ćete više saznati sutra. Roy Orbinson je otišao na Neko Bolje Mesto decembra 1988. Album Mistery Girl je objavljen u februaru 1989, tri meseca nakon smrti velikog pevača. Pesma “You Got It“, koja je odmah postala veliki hit, koautorsko je delo: zajedno su je sklopili Roy Orbinson, Jeff Lynne i Tom Petty.

Još jedan veliki posthumni hit beše obrada sjajne pesme “I Drove All Night” koju su Billy Stenberg i Tom Kelly napisali za Cyndi Lauper. Ova produkcija Jeffa Lynnea je ugledala svetlo dana tek 1992. A izvedba beše takva da svet danas misli kako je pesmu napisao baš Orbinson… Eto, toliki je uticaj tog čoveka, da i mrtav “krade” pesme čestitim muzičarima.

Mnogi su priznali da je baš Orbinson bio najuticajniji uzor u njihovoj karijeri. Dvojica koji tako kažu su, rame uz rame, nastupili sa ovom pesmom na koncertu kojim je obeleženo 25 godina postojanja Kuće slavnih u rock’n’rollu. Da čujemo i to: gde ćeš bolji spomenik autoru.

Za sva vremena.