Teško da poznajem bilo koga ljubitelja dobre muzike koji ne zna da otpeva sledeće stihove:
But I’m just a soul whose intentions are good
Oh Lord, please don’t let me be misunderstood
A ovo je najbolja verzija koje koje su moje uši ikada čule. I, verovatno, definitivna!
Šta novo reći o čoveku koji ove godine slavi pedeset godina nastupanja, koji je odavno upisan u Rock and Roll Hall of Fame, koji slovi za najboljeg belog pevača bluza i jednog od najboljih pevača svih vremena? Ako ste radoznali, pročitajte bogatu biografiju Erica Burdona.
Srećna zvezda vodila je Erica Burdona još od ranih šezdesetih, kada je bio član grupe Animals i sa kojom je imao seriju uspešnih hitova. Sredinom šezdesetih, preselio se u Ameriku i napravio solidan uspeh u sasvim drugom muzičkom žanru, da bi se početkom sedamdestih skrasio u grupi Eric Burdon and War. Ushićeni kritičari su tada pisali da je to najbolji živi bend ikada viđen, ali ih je Burdon napustio usred turneje po Evropi.
Kola su krenula nizbrdo, a Burdonovo batrganje da nađe kočnicu je proizvodilo još gori rezultat. Ono što je snimao teško je moglo da drži pažnju. Očigledno, težio je nečemu novom što nije mogao jasno da definiše, a što se kao konstanta provlačilo kroz njegov muzički život.
A onda je snimio Sun Secrets, 1974. Svedena postava gitara-bas-bubanj i GLAS. Sve se složilo kako treba i zvučalo moćno. Zaslugu za to, pored Burdona, ima i fenomenalni gitarista Aalon Butler, čija gitara naprosto reži i reže.
I pored odličnih reinterpretacije klasika Animalsa poput “When I Was Young” i “It’s My Life“, pesma “Don’t Let Me Be Misunderstood” naprosto dominira nad ostalim pesmama.
Interesantan detalj je da je album objavljen bez Burdonovog znanja. Pesme je smatrao nezavršenim, demo snimcima. Nezadovoljan, nastavio je da traga. I to je potrajalo. Bogme, dobre dve decenije.
Na poslednja dva jako dobra studijska albuma, Soul of a Man (2006) i ovogodišnjem ‘Til Your River Runs Dry izgleda da je, napokon, pronašao zvuk koji je tražio.
Veliki pevač dolazi u Beograd 15. jula. Jedna od poslednjih živih muzičkih legendi dolazi nam “na noge”.
Treba li još išta da kažem? 