Month: May 2013

Utovar nedeljom, o Vaskrsu 2013.

Pa neka vam je sa srećom još jedan Vaskrs. Bio praznik ili ne bio, ne pravim pitanje kako gledate na to, utovaranje je trajalo cele nedelje i sad izručujem pred vas sav utovareni sadržaj. Pošto neće biti bogougodno, neka se osetljivi sklone na neko mirnije mesto.

Upozoreni ste.

Uhvatiti sebe za rep: herojstvo? Ludilo? Katarza? Nedoumica? Đurina kućna čarolija?... Eh. Ne. Krečana.Nego… Svečano objavljujem da sam samog sebe uspeo da uhvatim za rep… Pre tri-četr dana, dok sam pio jutarnju kafu, u nekom prikrajku sam pročitao reči:

Upozorenje: ovaj tekst nije preporučljiv za osobe mlađe od stotinu pročitanih knjiga.

I ta mi se misao dopala. Krenem da nađem izvor – i završim na Suštini pasijansa. Na članku napisanom kao stoti tekst za sedamnaest dana na blogu… Suncetižarenoebem, kad se tog časa nisam šlogirao…

Na stranu što se sadržaj u tekstu nije promenio ni za jotu posle dve godine. Ali, to je već neka druga priča.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, o Vaskrsu 2013.”

Kupačice moja! Napravićemo Wi-Fi za torpedo!

hedylamarrAko ste zbunjeni naslovom, ne zameram vam. Objasniću. No, reč je o najviše ponavljanoj vesti prethodne nedelje, a čak sam i ja u svom karantinu od previše posla uspeo da je primim. To znači samo da ste opet gledali TV dnevnik, je li tako?…

Uglavnom, Đenka ubeđuje Mirka Topalovića i Kristinu da se malo skinu zarad umetnosti (“…a nije sramota biti go!”) i onda ih, najzad uverava u ispravnost tako što im pušta inserte iz češkog filma Extase u kome prelepa Hedy Lamarr ne samo da se kupa gola i trči okolo bez gaća, nego i glumi orgazam u krupnom planu. E, tako smo saznali za tu glumicu i za veličinu njenog imanja, e samo zato što se skinula pred kamerama, može biti. Stavili smo je u nišu holivudskih lepotica i – to je bilo to.

A priča je mnogo šira. I tako dolazimo na drugi deo naslova.

Nastavite sa čitanjem… “Kupačice moja! Napravićemo Wi-Fi za torpedo!”

Uživaj u vožnji

Prošle godine, baš na današnji dan, lopovi su mi maznuli auto. Crying face

Neprijatna situacija za svakoga, pa i za mene. U policiji sam pokušao da objasnim koliko mi je auto prirastao za srce i da treba hitno da ga potraže, a oni su se čudili zašto ga, od milošte, zovem Manzanera.

Kako prosečnom srpskom policajcu da objasnim ko je Manzanera, onaj koji zna gitarom i da zareži i da miluje? Baš kao i moj bivši auto, koji je iz mirne vožnje znao naglo da poskoči i da te zalepi za sedište. Pomislio sam da bi mi, možda, ministar policije pomogao, kao u slučaju kada su policajci urgentno uspeli da pronađu biciklo ukradeno japanskom turisti usred Beograda. Na žalost, ne družim se sa ministrima, a i ne živim u Beogradu. Green with envy

I tako, rezigniram, zažmurim i počnem da odmotavam film…

Nastavite sa čitanjem… “Uživaj u vožnji”

Ništa sirene, a? (Vol. 3)

Zgranut saznanjem da je sve isto kao što je i bilo, a da je ponešto i gore, prepuštam pisanje ovog priloga Glugeniju Svemogućem. Stare priloge ćete naći lako, ako ste već toliko perverzni da se suočavate sa sadašnjošću.

Svoj i izučio nove! Dve susedne zemlje ne, godine nastojanja da. Jedne strane je sve učinio namerno – gde treba ili su na izbore, prisetite. Obeležavanja prvog maja? Možda, da mu je vreme! Prihvate frustracije pri buđenju!

SSSR počela provoditi nacionalizaciju, Broz mali – odnos između dve zemlje! Dvadeset godina kad u Sisku, po završetku krenula nihilistički. Goli otok bio je pet odsto učesnika, misli da osećao nikakvih nelagoda zbog. Da smo bili sigurni da bi tu bilo različito.

Mjktibožju! Pa kak je ovo u autobusima zanimljivo. Oskudica, ali veselje!

Neka prebroji ko može politiku neutralnosti u hladnom ratu… Bilo bez stila i godine maja? Preminuo je koje smo mislili. Sa jutarnje nastave, kao, može – a glupi puk što su nas izvodili… Sabiranja Josipa Broza Tita počele barona Minhauzena u ponudi. Pročitam ponešto od toga, oličene u onoj staroj, njom i ostali građani. Da niko nije smeo, danas samo Srbiji trebalo raditi u Jugoslaviji.

Nastavite sa čitanjem… “Ništa sirene, a? (Vol. 3)”

Hiperbola o…

Ipak, odlučujem da ne kažem na šta sam pomislio kad sam ovo video.
Zato, da pokušam iz drugog ugla.

Ko bi rekao da su žirafe toliko sklone preciznim sportovima?…

Znate kako: ja iskreno ne znam šta je to konzumirao scenarista ovog filma. No, šta god to bilo, ‘oću i ja malo.

Једна од пре: Пета авенија

А у руке Мандушића Вука
свака пушка биће убојита

Ово се отприлике слаже са оном старом причом, коју је свако чуо бар десет пута, да су најбоље слике испадале из старих дрндалица, понајпре из пластичне Смене 8, а откако сам набавио бољу фоткалицу мало мало па неки шкарт.

Звучи као увод у настанак још једног Марфијевог закона, али није. Има то своје разумно објашњење, које уједно објашњава и како се долази до тих закона.

Јефтина и једноставна фоткалица заиста даје добре фотке, али само при добром светлу. Чим се зађе у дебљи лад, да не спомињем подземне пролазе и ноћ, најбоље одустати. Боља фоткалица, наравно, даје исто тако добре (па и боље, ал’ треба уочити нијансе у квалитету) фотке при добром светлу, али може да их направи и при килавом светлу. Може и при неким граничним условима, што срећни власник нове камере баш хоће да проба… и тако створи нешто шкарта.

таксисти неће да се постројавају

Ова фотка има већ девет година, и снимљена је мојим првим дигиталцем, Агфом ЦЛ50 од свега 1,3 мегапиксела (зато и нема линка на већу фотку – погледајте ову у другом прозору па ћете видети колика је), призумирано колико је јадничак могао, еквивалент од неких 115мм.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Пета авенија”