Čestitam, vojniče! Izabran si za dobrovoljca! – uzviknu rimski centurion rimskom vojniku. Beše l’ to, valjda, u onoj strip-epizodi kada Asteriks odlazi na Korziku?
Kad sam se onomad latio pera tastature ne bih li napisao utovar-dva, željno sam očekivao odmor (zaslužen, a kakav drugi?) od redovnog i vanrednog posla. Nervozan i pun cinizma (jer to mi je oružje za borbu protiv gluposti) sklepah utovare ‘nake kak’i su. U ovom sadašnjem slučaju sam se, pak, vratio s odmora, pa će ovaj utovar biti vedriji. Ili ja to samo tako mislim…
U pojedinim trenucima željene dokolice na odmoru posvetih (previše) vremena televiziji. Akam tako onaj daljinski, pa promenim AAA baterije, pa nastavim da akam. I stalno zatičem onog političara (našeg, jakako) što posle svake izgovorene rečenice malo zastane. Da uzme vazduh, je l’? Ama, jok – da stignemo da se prekrstimo pre nego što on počne sledeću.
Bre, čoveče, fenomenalna nam je televizija. Da je nema ne bih znao da su već izmislili kafu bez kofeina, čaj bez teina, pljuge bez nikotina, brašno bez glutena i skupštinu bez kretena. Možda ovo poslednje još nisu izmislili. Možda i jesu, al’ ja “vatam” pogrešne kanale. Možda moram da menjam operatera kablovkse televizije. Možda…
Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 26. maj”
