Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Upoznajte budalu nedelje meseca godine: krenuo čovek da obara rekord metodom “nichs snaga! glava!”…
Valjalo bi ulučiti neki komentar, ali će neko pomisliti da ja volim ovakve stvari.
Ako neko zna šta priča voditelj kad je zaustavio lika pre kraja, neka podeli to znanje sa nama. Hvala unapred.
Savršena muzika ne bira ni mesto ni vreme kada nastaje, ali ima jednu divnu osobinu. Traje večno!
Voziš se tako, ideš svojim putem i gledaš svoja posla, kad uto prođe avion. Putem.
Ako je za utehu, skinuli su krila da na pošoraju saobraćajne znakove i semafore. A baš bi bilo zanimljivo videti avion da sam rula džadom…
Danas je 63. rođendan Stevieja Wondera, jednog od autentičnih genija popularne muzike. Sadržajnost materijala koji je taj čovek ostavio svetu teško da bi mogla da se uporedi sa bilo čijim opusom. Jer, čak i kada bismo ma koji album iz njegove karijere nazvali slabim, uz takvu kvalifikaciju bi uvek morala da stoji i opaska “…u odnosu na druge njegove albume”. Jer to je tako: Stevie Wonder je jedan od onih koje je neumesno porediti sa drugima.
Za mene je posebno fascinantno to što Stevie Wonder nikad nije štedeo svoje resurse: davao je svoj maksimum u svakom trenutku. A jedna epizoda je povezana sa mojim prvim upoznavanjem sa njegovom fonografijom, kada je taj maksimum uzeo i opipljiv oblik.
…Onda ti pivo curi i na uši… Ne, čekaj malo… Uh, ovde piju pivo na uvo…
U čemu je užitak, nisam uspeo da shvatim.
Kao kada bi se na jednom mestu okupili Bah, Mocart, Betoven, Čajkovski i Rahmanjinov, a da to nije Jagodina.
Pošto je Grba juče Orbisonom zatvorio krug nekolicine velikih majstora, red je da obratimo pažnju i na njihov zajednički rad.
