Od jutros je sve nešto pošlo naopako: bilo je hladno i padala je kiša kada sam krenuo na posao, sijalo je sunce kada sam se vraćao i bilo je nesnošljivo sparno. Kako to da je oktobar u junu, pitao sam se, i pustio prvi disk koji mi se našao pri ruci.
Odmah je sve lakše jer sa ovakvom muzikom nema nedoumica. Sve je na mestu i zvuči odlično.
Nisam poklonik muzike koju sviraju ovi vrsni muzičari, ali ih poštujem. Kada neko, poput Michaela Schenkera ima takav muzički pedigre i kilometražu pređenu sa grupama Scorpions i UFO, podrazumeva se da odlično svira. Gary Barden je, pak, Englez gasterbajter koji je proveo mnogo vremena na privremenom radu u Nemačkoj, kao pevač u Šenkerovoj grupi.
Potpisan kao Schenker Barden Acoustic Project, disk Gypsy Lady (2009) je zamišljen po principu: ja ću da napišem muziku, ti ćeš tekstove, snimaćemo na akustičnim instrumentima, pa šta ispadne… K’o da su ga Srbi smišljali. 
Ali odsvirali su ga i producirali Nemci, sa svojom poslovičnom pedantnošću, tako da muzika savršeno funkcioniše od početka do kraja. Pune su vam uši! Utisak jedino kvare bla, bla, bla tekstovi puni opštih mesta, da bi fenomenalni Barden imao šta da peva.
Zato ću “Gypsy Lady” tretirati samo kao uspeli eksces u Šenkerovom bogatom muzičkom opusu. Sa nadom da će ga ponoviti još koji put.