U naslovu se nalazi lajtmotiv mog stava o onima koji pričaju da je rock’n’roll mrtav. A pričaju tako samo zato što su nesposobni da prepoznaju šta se to dešava. Tužno je živeti u prošlosti.
Zapravo, lako je objasniti. Samo da postavim primerenu muzičku sliku, pa ću vam objasniti o čemu ja to solim.
Dave Grohl je jedna od značajnijih faca u današnjoj rock muzici. Na stranu muzičke reference tog čoveka – a brojne su, od bubnjeva u bendu Nirvana do bubnjeva i gitare u Foo Fighters, razne ekskurzije poput Them Crooked Vultures da i ne pominjem – nego je reč o veoma originalnom rock’n’roll agitatoru novog doba. Grohl je čovek koji je u poslednje vreme uložio više energije nego bilo ko drugi (osim, možda, Neila Younga) da vrati rock’n’roll tamo gde mu je mesto: najpre u uši, a potom u pamet i u srce slušalaca. On provocira, zahteva da štogod angažujete taj prostor između ušiju, postavlja domaće zadatke, nagoni vas na akciju. I pritom proizvodi odličnu muziku.
Neću da vam držim predavanje. Pronađite tri numere u kojima učestvuje Dave Grohl, bilo kad u karijeri, i razmislite tokom tog slušanja, ne mora duže, šta se tu dešava. Ako vam ne dopre odmah, dopreće vam kad-tad.
E, vidite: baš zbog toga što ste našli u toj muzici (našli ste, zar ne?), prestao sam da agitujem i tražim reči da objasnim bilo kome bilo šta, ne samo kad je reč o tome da rock’n’roll nije mrtav – pa samim tim ni rock muzika. Ne vredi objašnjavati, razumeo sam odavno, ali sam ipak pokušavao. Da ne bi Grohla, i dalje bih dangubio u takvim pokušajima.
Imaš ili nemaš. Iz ove kože se ne može.
(tnx Čeda Fancy via FB)