Iako me kompjuteri ‘lebom ‘rane već četvrt veka, nikada nisam bio sklon lutanju po netu. I da nije ovih pisanija, ne bih osetio zadovoljstvo koje Cevka ume ponekad neočekivano da mi priredi i učini da mi srce zaigra.
Bilo je dovoljno da vidim Lindicu u kadru pa da zastanem, a onda se to pretvorilo u loop koji se vrti do beskonačnosti. 🙂
U neka srećnija vremena od ovih današnjih, kada su svi imali dovoljno love i slušala se neka druga muzika, znameniti engleski muzički časopis Melody Maker proglasio je album Kate & Anna McGarrigle (1975) najboljim izdanjem te godine. Nisam se nešto trznuo na to, ali je moj prijatelj Vule, doživotni zaljubljenik u ženske vokale, bio ekspeditivan. Par nedelja kasnije, stigla je ploča: sa crno-belog omota gledale su me dve ružnjikave devojke ali je spisak prateće sviračke ekipe ulivao strahopoštovanje. Od prvog zvuka koji sam čuo počela je magija, koja je bila uz mene i kada je bilo dobro, i kada je išlo loše a evo, i danas traje.
Kate McGarrigle, koja je napisala ovu i još mnogo drugih fantastičnih pesama je pre par godina preminula. Njena deca, rođena u braku sa velikim kanadskim pevačemi i glumcem Loudonom Wainwrightom III, Rufus i Martha Wainwright su muzičari koji imaju sopstvene, vrlo uspešne karijere.
Lindica je svoj prvi platinasti album nazvala po ovoj pesmi. Pored Linde, Kate i Anne, u klipu pevaju i njihova starija sestra Jane, kao i Maria Muldaur.
Eeee, a ko je ova poslednja? To je američka pevačica sa 30 albuma iza sebe… ne moram danas baš sve da vam kažem. 🙂
Komentari su onemogućeni.