Neki ljudi baš nemaju sreće u životu. Kao ovaj dvojac iz današnje priče. Jedan je napisao fantastičnu pesmu, a drugi ju je proslavio i u naponu stvaralačke snage naprasno preminuo.
U svakoj knjizi koja se bavi istorijom popularne muzike pročitaćete da je Robert Palmer bio veliki pevač izuzetnih glasovnih mogućnosti. Jedan od najvećih koje je Engleska ikada dala. Čovek izuzetnog šarma, lepote i stila, koji je vešto mešao različite muzičke žanrove na svojim albumima i uvek, po pravilu, okupljao svetsku muzičku elitu da mu pravi pesme i svira na snimcima. No, on je danas samo povod za jednu drugu priču.
Mislite da će se neko u Americi trznuti na pomen imena Moon Martin? Naravno da 
neće, iako je on jedan od najinteresantnijih muzičkih likova koji su se pojavili na američkoj sceni. Još šezdestih godina prošlog veka, ovaj pevač, gitarista i kompozitor muvao se i svirao sa značajnim imenima: Del Shannon, Jackie DeShannon, Linda Ronstadt, Gram Parsons, ali slaba vajda. Tek početkom sedamdesetih uzeo ga je pod svoje znameniti muzičar i producent Jack Nitzche, pa je nekakva solo karijera krenula. Iako su mu albumi dobijali dobre kritike, a znalci njegove pesme upoređivali sa onima koje je u to vreme pisao Elvis Costello, karijera je tapkala u mestu, a odziv publike bio je nikakav.
Sa muzičarima koji su izvodili njegove pesme imao je više sreće: pored ove Palmerove obrade pamtim i veliki hit “Cadilac Walk” za Minka DeVillea, kao i nekoliko obrada koje je otpevala Michelle Phillips.
Gde je sada i šta radi? E, to vam ni ja ne bih znao reći. 🙂
Na tjubu nažalost nema klipa Learning How To Hate. U toj pesmi Palmer je gost na odličnom albumu sa naslovom Black, Colina Vearncombea. Usput, što nema veze sa temom, to je možda najbolje producirana ploča koju sam ikada čuo. Na dobrom sistemu zvuk se ne čuje nego se vidi, potpuno 3D ludilo. Izvinjavam se što sam ovako upao. 🙂
Ideja za Muziku za popodne ima dovoljno, klipova koji to ilustruju premalo. 🙁
Colin Vearncombe aka. Black je u planu, samo što nije, malo strpljenja molim…
Njegov poslednji album Any Colour You Like (2011) je, kao i svi ostali, super. Akustična varijanta, sadrži i žive snimke i par ponovo snimljenih pesama poput Wonderful Life i Sweetest Smile.