Da malo uozbiljimo stvari u muzičkom delu Suštine pasijansa…
Ova pesma je bila najveći komercijalni hit grupe koja nema hitove, nije komercijalna, ali ima veliki broj odličnih albuma kojima se stalno vraćam.
Po ko zna koji put ponavlja se priča tipična za Ameriku: njihova publika ne prepoznaje prave vrednosti ukorenjene u sopstvenom identitetu. Zato grupe poput The Walkabouts imaju veći uspeh u Evropi nego u svom komšiluku. Možda su razlog i teme kojima se grupa bavi, a koje su često metafizičke, kao u ovoj pesmi, pa samim tim i nerazumljive prosečnom konzumetu američkih, previše komercijalizovanih medija. Ne znam pouzdano, samo nagađam.