U kafanama je vazda dobra muzika…
“Vi dotnid no veđukešn. Vi dontindo vokuhooou. Hej, tića, gica vica looo. Odokonikos tu bregens no bregens doooo…”
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U kafanama je vazda dobra muzika…
“Vi dotnid no veđukešn. Vi dontindo vokuhooou. Hej, tića, gica vica looo. Odokonikos tu bregens no bregens doooo…”
Pijem jutros Nesicu sa ćerkom, još uvek sanjivi nepovezano ćaskamo, kad ona ispali:
– Ćale, sećaš li se onog opičenog, šarenog spota koji sam stalno gledala kada sam bila baš mala?
– Kako da se ne sećam, i ja sam ga stalno gledao uz tebe. Toliko puta da mi se smučio. 🙂
Deee-lite je ime koje odmah možete zaboraviti. Jedna pesma i ništa više. Bolje reći, zapamtite samo ovaj spot koji je zabavan i savršeno funkcioniše u sadejstvu sa muzikom. Ostatak albuma World Clique (1990) je samo varijacija na glavnu temu i tu ne pomažu ni znameniti gosti poput funk legendi Bootsy Collinsa i Maceo Parkera.
Pitate se, onda, zašto sam izabrao baš ovu pesmu za danas. Iz dva razloga: zato što obeležila leto 1990. godine, kada se svima nama budućnost činila lepom, pa nije zgoreg da se, barem u mislima, podsetimo mnogih stvari na koje smo zaboravili.
I zato što, kao svaki pravi otac, volim svoju ćerku. 🙂
– Tata, vidi. Eno ga konj.
– Nije to, sine, konj. To je jelen.
– Jelen… Ali, tata, ti si ovako crtao konja.
Slažem se, slažem. Ovo je izvučeno iz filma “Bila jednom jedna zemlja”, ali savršeno oslikava Aleksine frustracije u poslednje vreme. Imali su u vrtiću neke akcije oko priredbe za ispraćaj predškolaca, pa (skoro) svako dete treba da naslika nešto za veliki zajednički pano. Aleksa nije zadovoljan rezultatima svoje umetničke ruke i želi bolje, a ja nisam zadovoljan mojim rezultatima u pokušaju da mu pokažem kako da nacrta bilo šta komplikovanije od dvodimenzionalne kuće i automobila.
S druge strane, Aleksina mama ima veštu crtačku ruku, ali nema strpljenja. Donekle se snalazimo tako što žena-Jelena nacrta željeni nam predmet, a onda Aleksa i ja zajedno pokušavamo da prekopiramo taj crtež. Uglavnom nam ne polazi za rukom, ali vremena bar još imamo u neograničenim količinama. Do srede.
Kako dokazati koliku ste ribu upecali?
Danas, kada svaki mobilni telefon ima ugrađen foto aparat, to nije problem. No, kako su se, bez prednosti savremenih tehnologija, dovijali Japanci pre dva veka, pogledajte u zanimljivom animiranom prilogu koji je napravila ekipa iz TED-a.
Život je stanje uma.
Originalni naziv: | Being There |
Godina izdanja: | 1979. |
Reditelj: | Hal Ashby |
Glavne uloge: | Peter Sellers, Shirley MacLaine, Melvyn Douglas, Jack Warden, Richard A. Dysart, Richard Basehart |
Trajanje: | 130 minuta |
Nastavite sa čitanjem… “Vikend bioskop: Dobro došli, gospodine Čens”
Nisam ljubitelj hevi metala i sličnih žanrova, ne zato što ne volim glasnu muziku, već zbog ograničenja samog žanra. Ipak, ponekad me zagolicaju nežnije stvari koje dolaze iz ove branše.
Ovih dana pročitah da je grupa Queensrÿche ponovo snimila pesmu “Silent Lucidity“ za novi album Frequency Unknown (2013). Kako i ne bi, ovo je najbolja pesma koju su napravili. Svojeveremno objavljena na četvrtom albumu grupe, Empire (1990), koji je samo u Americi zabeležio trostruko platinasti status i zaposeo liste slušanosti, ova prekrasna balada biva nominovana za nagradu Grammy u kategorijama najbolje rok pesme i najbolja vokalna interpretacija. Nisu dobili Gremija, ali su bili besomučno emitovani na radiju i televiziji.
Eksiraš jedno toplo pivce u 6 ujutru na kiosku, i eto podsticaja da na gradilištu osmisliš neku kerefeku kako bi ti brže prošao dan