Sinoć sam dobio mail koji je počinjao ovako:
“Dear Zoran,
I am writing to you to let you know that my diagnosis of Alzheimer’s is confirmed and what this is going to mean for the future of the band.”
Na tren sam ostao bez daha…
Month: June 2013
Utovar nedeljom, 23. juni
I ovo ovde je uvod. Jer prvonamenjeni bi bio suviše dugačak da bi se tako mogao tretirati…
Najveći deo ovog Utovara je nastao u čekaonici ispred gejta kapije D61 na bečkom aerodromu. Povezani letovi nisu baš bili toliko povezani, a igra mojim živcima počela je i pre polaska od kuće, dva-tri dana ranije. Prvo je bilo predviđeno čekanje od 4,5 sata, taman da razradiš ideju da napustiš aerodrom i makar malo upoznaš prestonicu Istočnog Rajha. No, ubrzo je došlo obaveštenje da se letovi “mrdaju” u vremenu i da je predviđeno čekanje oko 2,5 sata. Pa, dobro – organizatori letova imaju procenat od prodaje artikala u neobaveznim prodavnicama, a žena-Jelena će dobiti još jednu, ovog puta “mocartovu” čokoladu.
Na kraju, u realnosti, let je dodatno kasnio, a dežurni spiker se setio da to objavi tek kad je to svima odavno bilo jasno. Stoga ne garantujem za pristojnost pojedinih delova ovog Utovara.
Žena-Jelena se odavno naučila strpljenju prikrivanju nestrpljenja, ali naslednik je očekivao svoj Lego Star Wars, i to što tata kasni kriv je tata, a ne tamo neke čike i tete koje i ne znaju šta šprehaju.
I ne znam da li bismo na kraju svi tako brzo trčali ka autobusu koji je trebalo da nas odveze do aviona, da smo znali da će to biti (još jedan) muzejski primerak JAT-ove flote.
Zvučna izolacija je bila odlična. Tokom fabričkih testova, verovatno. I meni je samo ostalo da se “isključim” i pokušam da “ispeglam” suviše nervozne delove ovog Utovara. Šef bi autartistički naglasio da se Utovar ostavi u svom inicijalnom autorskom izdanju, ali ovakva reakcija je više nego dovoljna za jedno polugodište.
Neobičan partner za video igre
Komšija preko puta radi drugu smenu, drugari su na letovanju, devojka sprema ispit… s kim ćete odigrati svoju omiljenu igricu? U pomoć priskače niko drugi do – rođena keva!
Једна од пре: пецарош поред моста
Никад нисам волео да ретуширам слике. Ваљда зато што сам видео како то раде месни фотографи од заната – четкицом, примети се из авиона, и сви на матурском таблоу некако изгледају исто.
Светлокомора, ака Лајтрум, има нешто могућности за ретуширање, што ми је више него довољно за оно мало што ми понекад затреба. Ево, овде сам, признајем, немо’ ме бијете, просветлио талпу око пецароша. Добио је сценског светла колико му треба да се лепо види и да привуче пажњу.
(велика је овде).
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: пецарош поред моста”
Ona je kao ‘tica lastavica
Na samo pomen reči folk balkanskim čistuncima rok provincijencije se (navodno) prevrće utroba. Nikada nisam to mogao da shvatim gledajući u mnogim prilikama kako se ti isti ljudi, posle nekoliko čašica, deru iz sveg glasa uz domaću “folk” muziku. Dakle, za sve je kriv naš jezik. 🙂
Pored folka, na živce im ide i country, koju slikovito opisuju kao muziku američkih seljaka sa kojima ne žele da imaju ništa. Kakve neznalice! Mi, ovde prisutni, sa takvima ne želimo da se mešamo jer znamo malo više od njih. 🙂
Consumed
Amigo
Baš sam se zainatio, a ništa mi nije išlo na ruku: Cevka je pukla i javljala mi nebulozne poruke o greškama, ne znam šta znači naslov pesme o kojoj želim da pišem, autor je snimio na desetine sopstvenih verzija, a ja sam želeo baš ovu.
Nisam ja komponovao pesmu Chan Chan, odsanjao sam je. Ja sanjam muziku. Ponekad se probudim sa melodijom u glavi, čujem sve instrumente vrlo jasno. Pogledao sam na balkon i nisam nikog video, ali čuo sam pesmu kao da je neko svira na ulici. Ne znam šta je to bilo. Jednog dana sam se probudio slušajući ta četiri akorda, dodao reči inspirisan dečijom pričom iz mog detinjstva, Juanica i Chan Chan… Vidite, sad se svuda peva.
