I can’t seem to face up to the facts
I’m tense and nervous and I can’t relax
I can’t sleep ’cause my bed’s on fire
Don’t touch me, I’m a real live wire
Krajnje je vreme, štaviše vrlo prikladno, da iz naftalina izvučemo klasik.
Day: July 2, 2013
Crno-beli galeb na monohromatskom nebu
Moj prvi koncert na Wembleyu
Kao klinac sam sanjao da će to biti Bowie, možda Queen… no, došla su neka nova vremena, i neki novi izvođači.
Ne žalim se, samo konstatujem – od onoga što je muzička scena iznedrila u poslednjoj dekadi, Robbie je bio najbolji izbor, a Wembley Stadium preksinoć bila je prava pozornica za takav spektakl.
Ceo naš put za Ostrvo bio je planiran oko dva koncerta: Marron 5 u Manchesteru, i Robbie Williams na Wembley, dva nastupa po izboru moje ćerke u razmaku od 5 dana. Na prvi je trebalo da odemo istog dana kada smo doputovali – plan je bio da sletimo u London i otperjamo vozom do Manchestera, gde bi tata ispunio davnu želju da obiđe neka mesta vezana za Smithse, kao što je Salford Lads Club i sl. Plan se izjalovio jer su nas gospoda iz Maroon 5 ispalila otkazavši UK turneju (zapravo odloživši uz prigodan tekst “don’t worry, you’ll see us in January”, što nama baš ništa nije značilo), tako da nam je od muzičke zabave preostao samo Robbie. No, isplatilo se.
Božanska pravda je zadovoljena
Nisam sklon podsmevanju niti mislim da je to vrsta humora koja je vredna propagande i pažnje. Međutim, okolnosti pod kojima ovaj snimak dobija smisao se mogu naći i u zoni rasprave o postojanju sudbine. Pazi sad:
Rečju, barem polovina vas će tokom gledanja ovog snimka pomisliti na ono što i jeste bio krajnji ishod ovog manevrisanja. Bio je viđen za to, pa to ti je.
Jedna na dan (3-1): 1. jul 2013.
Jeste, vraćam se. Luđi nego ikad. Imaćete muke sa mnom.
Prvu fotku u novom ciklusu “jedna na dan”, trećem po redu, objavljujem pre rekapitulacije pod radnim nazivom “365 godišnje – šta sam naučio”. Naučio sam mnogo, ali najveća pouka je da treba raditi, biti strpljiv, razmišljati i produbljivati znanje kroz potragu. To je jedini način za guranje napred. I nema druge: tri meseca je previše pauze. Krećem u novi ciklus.
Kad smo kod guranja napred, znao sam već iz koje sesije će iskočiti prva fotka. Ne zato što istražujem granice kiča (što zbilja radim) nego zbog paradigme jurnjave.
