Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Jesam li vam već rekao da volim opičene bendove? Doduše, opičenost ne nosi nužno i kvalitet, pa su se moje uši naslušale svega i svačega. Ali oni koji prođu sito ostaju u mome srcu zauvek. E, ovaj bend je jedan od tih opičenijih, a izuzetnih.
Igra na oštrici žileta i doslednost u poštovanju pokretačke ideje po svaku cenu, makar ih progutao mrak večnosti i zaborav, zaslužuju moje poštovanje. A i vaše.
Ne raspravljaj. Ćuti i slušaj.
Ne raspravljaj. Ne možeš pobediti.
Ćut’!
Da se vratim jedan korak…
Iskreno da vam kažem, da se nije desila kiša sa komadićem mini-oluje u nedelju popodne, ne bih se vratio ovoj subotnjoj fotografiji. Bio je ovo moj prvi izbor za fotku dana za 6. jul, ali je u poslednji čas presudilo to što sam se navadio da uhvatim one kapi kiše… A zapravo sam hteo da vam pokažem ovo:
