Demagogija je postala temeljni princip društva: kao da nismo već dovoljno jadni i bez takvog gledanja na svet.
Koliko me sećanje služi, kad god se desi neki potpuno nebitan, ali globalno objavljen događaj, desi se cunami-talas demagoških rasprava. Evo, kraljica Elizabeta II je dobila praunuče, medijski spektakl na Ostrvu je bio primeren, a onda je počelo… Najpre se prokljuvilo u Americi, koja već frtalj milenijuma ne može da se otrgne od podsvesnog osećanja inferiornosti prema najvećim kolonistima u istoriji: hiljadu idiota je kojekuda po Mreži objavilo kako postoje važnije teme od grickanja noktiju dok novopečeni roditelji objave ime deteta. Pritom, dakako, niko se nije tim važnijim temama bavio nedelju dana pre, dok vesti još nije bilo.
A onda, samo sam čekao kad će da počnu, i fejZbuk spameri su krenuli da objašnjavaju kako je ovaj svet pomahnitao kad je važnija vest o “ovom detetu” (pritom vidimo fotografiju nekog nepoznatog klinca starog 6-8 meseci, sve sa krunom na glavi i crvenim plaštom) od “ovog deteta” (i vidimo sliku nekog ispijenog, očigledno gladnog crnčeta Afroafrikanca). Poruka bi trebalo da bude jasna: jeste da je bolje biti zdrav i bogat nego siromašan i bolestan, ali pošiljalac poruke očekuje da mi makar saosećamo sa onima kakvi ne želimo i sami da budemo. Ili tako nekako.
