Ima dana kao što je ovaj…
Ne znam ko me sve nije iznervirao danas, no sva sreća da postoje načini da se to kompenzuje. Meni je ova stvar pomogla, a vas, ako već niste iznervirani, makar će malo da opusti po ovom sparnom danu…
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ima dana kao što je ovaj…
Ne znam ko me sve nije iznervirao danas, no sva sreća da postoje načini da se to kompenzuje. Meni je ova stvar pomogla, a vas, ako već niste iznervirani, makar će malo da opusti po ovom sparnom danu…
Nikad nije bilo više sredstava za komunikaciju nego danas. I nikad nije bilo više samoće.
Možda, ako bi se neki dobri ljudi sreli sa nekim, život bi mogao opet da bude lep za njih. Tužno je biti sam.
Gori vazduh.
Vreli dan, pomičem se minimalno, klima ne može da postigne, zamro je razgovor, i ovo malo posla me je iscrpelo k’o da sam radio ko zna šta. U neki kasni popodnevni sat, kao hipnotisan, izađem na terasu da škljocnem sprženi vazduh i ugledam dva goluba na krovu komšijske kuće. Hoće li poleteti? Uključim mitraljez u aparatu, nanišanim i dam se u čekanje. Bio sam već ceo minut napolju, a majica na meni je bila sasvim mokra. Da li da uđem i presvučem se časom?
Uto prhnuše.