Slatko prikupljanje scena tokom hoda ulicom.
Kada bih bio pametniji nego što sam sad, spojio bih lepo i korisno: svakog jutra, bez obzira na vremenske prilike, hodao bih ulicama oko sat vremena. Naravno, sa fotoaparatom u ruci. Tako bih zadovoljio preporuku svog doktora o kretanju i pride bih imao poligon za najslađu temu za fotografisanje – ad hoc uličnu fotografiju.
Ostavio sam auto kod majstora i tokom desetominutnog pešačenja kući uhvatio devet scena Draguljčetom (objektiv 50 mm koji sprečava lenje postupke u kadriranju i pritom radi k’o zmaj). Sa četiri scene sam veoma zadovoljan, što je daleko bolje od prosečnog rezultata. A ova mi je baš bila po volji za fotku dana.
Ništa specijalno: čovek je prislonio bicikl uz parapet ograde i ušao u dvorište. Uočio sam taj potez, pa sam prešao ulicu i uhvatio kadar koji vidite. Malo sam se igrao u postprodukciji, što je tema zbog koje se više neću pravdati, pa samo konstatujem da nova verzija mog omiljenog programa za obradu RAW fotografija ima neke jako zanimljive novosti… 
Presuda: mišn akomplišd. 
Nije bilo teško. Sa Draguljčetom nikad nije teško postići atmosferu. Znate, naučio sam kakve su logističke pretpostavke za dobru fotografiju; nije bitna klasa fotoaparata, ali klasa objektiva jeste… Sve nešto mislim da pređem u višu klasu zum objektiva, ali daleko je to od mene, bar zasad. Ako poznejete neku nerazumnu osobu spremnu da mi bude sponzor foto-opreme, posvetiću joj ovu rubriku i reklamiraću ga svakodnevno. 
Pogodak! Ustvari, ova fotka govori o pauzi. To, da li je komšija doneo mleko ili vratio sekiru, nije bitno ali je važno da se biciklo na trenutak odmorilo od jurnjave po gradu.
Прихватам да је бицикло, јер се овако спреда не види да ли је бицикл или бицикла.