E, kada bi neke pesme mogle da pričaju priče, bile bi mnogo interesantnije od mojih. Ova bi pričala o mladosti a to je, priznaćete, mnogo lepše i uzbudljivije od sadašnjosti. Zaboravljena pesma iz zemlje koja više ne postoji.
“Mala soba” je satkana od većine reči koje i danas volim: mala soba, mi sami, gramofon, gore, dole, ona mirno puši… 
Ploču grupe ITD Band XX vijek (1984) mi je poklonio DDT uz napomenu: “Baki, nije ovo ono što voliš da slušaš, al’ ovaj čovek ima zanimljive tekstove”. I, zaista, pesme koje je potpisao Miroslav D. Rus su bile sve samo ne uobičajene. Vešto skrojene i višeznačne za tumačenje, kao i ova današnja. Miroslav Drljača – Rus je bio čovek u senci, nikada se nije pojavio na pozornici sa ITD bandom! Ovaj profesor filozofije i književnosti, muzički urednik i voditelj na Radiju Velika Gorica nije imao za tim potrebe. Brigu o zvuku grupe prepustio je Branku Bogunoviću – Pifu (Drugi način, Plava trava zaborava), danas verovatno najvećem virtuozu akustične gitare u Hrvatskoj. Serija dobrih pesama poput “Slavenske minijature”, “Priče sa zapadne strane”, “Promjeni nešto u sebi” i dobri koncertni nastupi nisu im pomogli da opstanu. Muzičari su se menjali kao na pokretnoj traci, a Rus je počeo da piše pesme za pevače sa zgužvanim karanfilom u reveru i pevačice ispeglanih lica. Nikada nije ponovio magiju “Male sobe”.
Moja mala studentska soba pamti ovu pesmu i sve one devojke koje su protutnjale kroz nju pokušavajući da mi rastumače šta je autor hteo da kaže. 
Za to sam mu neizmerno zahvalan!