Teško je, ali navali na mene

Ne, nije ovo parafraza prebacivanja zadataka između autora Suštine pasijansa, nego pomenuh jutros ovu stvar, pa rek’o – nije red da prođem pored nje tek tako, jer je važna kao beleška iz lične biografije…

Prvo da pustim “The Weight“, jednu od najlepših stvari koje je grupa The Band ikad snimila, posebno u filmu The Last Waltz, pa da vam ispričam tu pričicu.

Bejahu osamdesete, romantično vreme kad nismo ispuštali gitare iz ruku, a onda je taj vektor, s oproštenjem, efikasno sjeban odrađivanjem jednogodišnjeg duga državi i sve se zauvek raspalo, a da toga nismo bili svesni. Beše to vreme koje mi je teško palo.

I pulled into Nazareth, was feelin’ about half past dead
I just need some place where I can lay my head
“Hey, mister, can you tell me where a man might find a bed?”
He just grinned and shook my hand, “no” was all he said

No, baš te jeseni po mom povratku iz vojske, krajem oktobra 1985, bio je formiran nekakav tzv. konvoj prijateljstva Kikinde i Rijeke, pa se našlo mesto i za mene u autobusu, jer pozvali su i moj akustični bend “Nesalomive”, koji zapravo nije radio od leta 1983… Za tu priliku, bili smo akustičarska ekipa koja je skupljena s koca i konopca; nismo imali kršten repertoar, i ono malo što smo ranije znali da odsviramo bilo je pod znakom pitanja. Vražja posla. Nije ni čudo s obzirom na sumnjive okolnosti pod kojima je sve to bilo organizovano.

I picked up my bag, I went lookin’ for a place to hide
When I saw Carmen and the Devil walkin’ side by side
I said, “Hey, Carmen, come on let’s go downtown”
She said, “I gotta go but my friend can stick around”

No, rešili smo da od nastupa napravimo akustični jam session i tako se izvučemo. Tako je i bilo, a “The Weight“, pesma čiju svirku je inicirao yours truly uz svesrdnu pomoć našeg druga Toze, pevača jednog blues benda, ispade hit večeri i lajtmotiv par preostalih noći, ama do hladnih kvarnerskih jutara. Svirka u kamernoj atmosferi, prevelika količina alkohola i pregršt adolescentskih ideja o mašćenju brkova.

Go down, Miss Moses, there’s nothin’ you can say
It’s just ol’ Luke and Luke’s waitin’ on the Judgment Day
“Well, Luke, my friend, what about young Anna Lee?”
He said, “Do me a favor, son, won’tcha stay and keep Anna Lee company?”

I sad, još-malo-pa-trideset-godina-kasnije, kako god da okreneš, kad čujem “The Weight“, ja se stalno setim te ekskurzije u Rijeku, a onda posledično i onog kako sam u sitne sate išao da čuvam svog pivom zatučenog druga Boba da ne napravi neko sranje dok je pratio neke lokalne cure koje su išle da kradu hrizanteme za sutrašnji Dan mrtvih.

Crazy Chester followed me and he caught me in the fog
He said, “I will fix your rack if you’ll take Jack, my dog”
I said, “Wait a minute, Chester, you know I’m a peaceful man”
He said, “That’s okay, boy, won’t you feed him when you can”

Ja sam se posle vratio u Beograd na studije. One iste cure iz Rijeke su upravo te zime došle u Kikindu, ali ne zbog Boba nego zbog nekog drugog, ni danas nisam sasvim siguran koga.

Catch a cannon ball now to take me down the line
My bag is sinkin’ low and I do believe it’s time
To get back to Miss Fanny, you know she’s the only one
Who sent me here with her regards for everyone

Veličanstvena pesma.

Take a load off, Annie
Take a load for free
Take a load off, Annie
And you put the load right on me