Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Da se vratim jedan korak…
Iskreno da vam kažem, da se nije desila kiša sa komadićem mini-oluje u nedelju popodne, ne bih se vratio ovoj subotnjoj fotografiji. Bio je ovo moj prvi izbor za fotku dana za 6. jul, ali je u poslednji čas presudilo to što sam se navadio da uhvatim one kapi kiše… A zapravo sam hteo da vam pokažem ovo:
Ovo je Peacockov teren, ali šta ću: ne mogu da odolim. Neće mi on zameriti. Eh… Znam više nego što bih smeo da pričam.
Iza ovog zagonetnog naslova nalazi se jedan od najvećih pop-rock hitova ranih osamdesetih. Beše to vreme kad je radio još uvek imao ključni uticaj na ukus publike. Morali smo da se potrudimo da bismo saznali o dobroj muzici, ali je i onaj ko je stvarao muziku morao da se potrudi barem još toliko da bismo se našli na pola puta. Beše jedan duet koji je postigao više od (skoro) svih i koji je ostavio svetu sjajan repertoar. Jedan od dvojice iz tog dueta nije bio lenj da nas nedavno podseti na veliki hit.
Opa! Otkud vi ovde! Kako to niste ispred televizora?
Reći ću vam kratko i direktno: ako ste na Suštini pasijansa u vreme kad počinje veliko finale takozvanog belog sporta, ima nade za vas. Ne zbog Suštine pasijansa, nego zbog vas samih. Poštujem vaše nastojanje da zadržite mentalni integritet. Štaviše, divim se tom naporu.
Da me ne razumete pogrešno: nemam ništa protiv tenisa°. Nemam ništa protiv toga da vam uspešni teniseri pomažu da iluziju života učinite prijatnijom nego što jeste. Nemam ništa protiv hvatanja slamke da pokažemo svetu kako imamo perjanicu kojom vredi da se hvalimo (ignorišći činjenicu da ta perjanica prijavljuje boravište u poreskom raju Evrope, a Srbiji zamazuje oči javnosti uz pomoć efikasnih PR agencija). Nemam ništa protiv toga da porodični biznis te porodice cveta još stotinu, ama hiljadu godina. Obaška nemam ništa protiv toga kako vi organizujete svoje slobodno vreme – to pogotovo.
…će biti malo kasnije popodne. Nije se dalo ranije. Poželeću vam prijatnu popodnevnu kaficu. A prijatan ručak vam želim sad.
Probajte oko dva, pola tri tačno u tri.
Fantastični projekat: simultana svirka više učesnika razmotanih diljem planete…
Mapa mesta sa kojih je stizala muzika je ovde. A dalje istražite sami.
A onda je tresnula kiša…
Fotografisanje kiše mi je postalo opsesija. Otkrivam i koristim tehnike da snimim kapi kako treba, već znam i šta treba da uradim u postprodukciji. Kad je prošlog popodneva počela kiša, istrčao sam na terasu i načinio par snimaka…
Po mnogo kriterijuma istorijske prirode, južnjačka prangija, tzv. southern rock, najbolje je stecište ljubitelja kilometarskog drpanja gitara uz jaku ritmičku podlogu. A kad je o tom fahu reč, kako da preskočiš bend koji je stigao najdalje, koji ima milion kilometara iskustva za sobom. Hteo bih da skrenem pažnju na jednu važnu ploču kojoj je ovih dana četr’ banke.
