Nekada su domine služile kao rekviziti za društvenu igru. Danas služe da se neki ludaci upišu u Ginisovu knjgu rekorda.
Eto zabave.
Month: July 2013
Jedna na dan (3-27): 27. jul 2013.
Kad se potrefi, pa ideš okolo pričajući kako si baš tako hteo…
Tokom šetnje po dvorištu u kom prebivaju radovi preko tri decenije simpozijuma Terra, na kraju trema sam ugledao scenu u kojoj su se prelamala razna svetla. Škljocnuo sam u tom pravcu ne znajući da li će išta ispasti, jer iz iskustva znam da je Canonov sistem za fokusiranje sklon da se zbuni kada nema dovoljno svetla u tački fokusa. No, kad sam posle video rezultat, zabezeknuo sam se.
Малопродајни случај бабиног колена
Сцена, пре неки дан. Излази баба из самоуслуге, једном руком води унуче, само што није проходало, у другој држи кесе са пазаром. За њом се затварају врата, прикљеште јој обућу, баба се пресамити и дочека на колено, не дотакавши унука. Резултат: одерано колено и занавек бојкот те самоуслуге.
Јер, није им то једина мана. Артикли се појављују насумице, за неке је неизвесно да ли данас имају, као некад кад се ишло у шверц у Темишвар – никад не знаш шта ћеш наћи а шта нећеш. Касе има две, углавном једна обележена да не ради, кренеш ка другој, долази касирка и седа за ону прву. Чему вам служи табла, онда?
Да не заборавимо и кусур. Износ од 102 динара се аутоматски заокружује на 110, никад наниже. Још нису пробали са уваљивањем жваке уместо кусура, или са продавањем метлице којом чисте мрвице са касе – то су ипак трикови претходне генерације. Али је већ било да уместо пет откуца шест нечега.
Самоуслуга послује по свим правилима капитализма овдашњег. Под један, гледа да ућари колико може и на чему може, и да привуче муштерије како год зна. Да видимо прво ово друго. Nastavite sa čitanjem… “Малопродајни случај бабиног колена”
Ne plači, sestro
Everything will be just fine…
Sinoć je na Neko Bolje Mesto otišao jedan od najvećih učitelja u istoriji rock’n’rolla. 
J.J. Cale je ostavio toliki trag da bi se nekakav pokušaj brzog pregleda tog dela brzo pretvorio u patetičnu gomilu beznačajnih reči. Tužan sam. Neka govori muzika. 
Petlja
Stara kola, nova kola…
Da vidimo šta je postignuto tokom pedeset godina razvoja tehnologije bezbednosti u proizvodnji automobila.
Komentar je izlišan.
Jedna na dan (3-26): 26. jul 2013.
Kad gore i vazduh i zemlja…
Leto u Banatu je pojam vreline. Teško ga je opisati, a još teže trpeti – a provodio sam leta i u šumama i na planinama, na moru, u pustinji, na travi i na kamenu, pored reke i u kotlini. I nigde kao u ravnici, kad na istom mestu u samo pet meseci razmaka, oba puta bez daška vetra, bude 68 stepeni Celzijusa razlike u temperaturi.
Zvona, nepravedno podcenjena
Da, “Cevasta zvona” se s pravom smatraju jednim od najvažnijih albuma roka. Takođe s pravom i značajnom simfonijom rok-muzike. Međutim, uvek ima neko ali… Ali, nedovoljno je onih koji veruju u to.
Jedna od ploča koju sam kao tinejdžer držao sa strahopoštovanjem je “Tubular Bells” Majka Oldfilda (Mike Oldfield). Danas, kad sam prevalio “odgovor na sva pitanja” imam još veće poštovanje prema ovom vrhunskom muzičkom delu. Nemam nameru da ovim redovima bilo koga ubeđujem u bilo šta, želim samo da pozovem na ponovno i ponovno pažljivo preslušavanje. A potom, biću zahvalan na svakom komentaru koji ostavite ako ste s pažnjom, ušiju otvorenih i uma prijemčivog, zaista poslušali kompoziciju koju je stvorio tada devetnaestogodišnji mladić. Četrdeset godina kasnije, Virgin koji je objavio ovaj antologijski album širi svoje poslovanje na razne zamislive i manje zamislive sfere, Majk se valjda izborio sa svim svojim demonima, a nama ostaje da se ovom delu vraćamo i slušamo još jednom, i još jednom, i još jednom…
Za ljubitelje žive svirke: poslušajte kako kompleksna kompozicija (tačnije, jedan njen deo) zvuči uživo.
Sve ostalo u vezi sa ovim albumom naći ćete sami. Uopšte ne sumnjam u vas.