Praznino, i Bogu si teška.
Sad, daleko je to od praznine, ali već me hvata nervoza od karantina. Treba mi odmor, a odmora nema. Evo jednog velikog ništa koje je beleška ove večeri.
Ili nemoj. Tako je to ponekad.
Presuda: mišn not akomplišd. 
Ne pitajte me ništa i ništa mi ne objašnjavajte. Jer ću se izlajati da se ipak dobro osećam, a neću hteti da vam kažem zašto, pa će situacija postati neprijatna.
Vreme je za jednu ozbiljnu foto-sesiju.