Neočekivano.
Počelo je tako što nisam poneo fotoaparat u Beograd, jer ja fotoaparat ne nosim na važne koncerte – i zamalo ne završih bez fotki sa koncerta grupe Calexico – sa jedne od najboljih živih svirki koje sam u životu pohodio, a nije da je toga bilo malo.
Izvadio sam telefon, krntiju staru četiri godine, pa sam malo šamarao. Bilo je dovoljno da znam da nema šanse da uhvatim išta osim apstrakcije, a i dovoljno malo da ne bih sam sebi smetao u uživanju. A kad sam video jedna od rezultata, pretrnuo sam: to je to.
Znalci će prepoznati da je grafički izgled ove fotografije veoma nalik omotima albuma grupe – ne po neposrednom izgledu, nego po senzibilitetu. I to bi bilo to. Preko sve nade, ne bivajući spreman na to, u projekat “jedna na dan” sam doveo fotografiju iz mobilnog telefona. Ali, to je sila prilika. I to sa rezultatom.
Presuda: mišn akomplišd. 
Da se razumemo: fotka je tehnički nedostatna da posluži za bilo šta osim za demagogiju, a ja vas podsećam na svoju tradicionalnu gadljivost prema mobilnom telefonu kao fotoaparatu. Posle ove jedne, bio bih spreman čak da pobrišem viškove i ostavim samo 4-5 fotki sa te fenomenalne svirke.