Month: August 2013
Sunce planira da flipne
NASA nas obaveštava da će magnetni polovi Sunca da se obrnu u roku od nekoliko meseci. Evo kako.
Nije prvi put, stoga se ne brinite.
Jedna na dan (3-38): 7. avgust 2013.
Neočekivano.
Počelo je tako što nisam poneo fotoaparat u Beograd, jer ja fotoaparat ne nosim na važne koncerte – i zamalo ne završih bez fotki sa koncerta grupe Calexico – sa jedne od najboljih živih svirki koje sam u životu pohodio, a nije da je toga bilo malo.
Izvadio sam telefon, krntiju staru četiri godine, pa sam malo šamarao. Bilo je dovoljno da znam da nema šanse da uhvatim išta osim apstrakcije, a i dovoljno malo da ne bih sam sebi smetao u uživanju. A kad sam video jedna od rezultata, pretrnuo sam: to je to.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-38): 7. avgust 2013.”
Opstanak, ponovo. Ili još uvek. Kao da ima neke razlike.
Obrni, okreni, stvar se svodi na opstanak. Na puko preživljavanje.
Ponekad je lakše, primetio sam to odavno, kad slici bilo kakve muke dodaš muzičku podlogu. A bolju podlogu za svoje aktuelno stanje ne mogu da nađem jer, čini mi se, ne postoji.
Slušaj glasno. Ako ima distrozije, ne diraj: dobro je baš tako.
Nastavite sa čitanjem… “Opstanak, ponovo. Ili još uvek. Kao da ima neke razlike.”
Tri glave, Lavaredo, Dolomiti
Pliva… Kao orao!
Ako ti smeta komentarisanje u pozadini, utišaj. Ali gledaj pažljivo. Pravi cirkus počinje na 1:16.
Bemti: mislio sam da sam sve video. A sad sam video orla kako pliva leptir-stilom.
E, svašta.
Jedna na dan (3-37): 6. avgust 2013.
Metod se zove “šljas”. Najčešće je neuspešan.
Previše ludila, previše umora. Potreba za usporenjem nikad veća. Ali, ne može. Pa ništa, da probam onda onaj metod: aparat u ruke; dok odbrojim do deset, tema mora da se formira; dok opet odbrojim do deset, slika mora da je u aparatu. I to je to.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-37): 6. avgust 2013.”
Coming Home
Pripreme za sutrašnji koncert uobičajeno teku. Problemi su klasični: gde ćemo se i kada naći, hoćemo li se prvo oždrati i podnapiti, kako da mi, momci iz provincije, nabodemo pravi parking u Beogradu… Odavno smo prestali da se nabrijavamo preslušavanjem starih albuma kako bismo bili spremni da aktivno učestvujemo. To smo odavno apsolvirali.
A šta ćemo sa ženama? Neke aktivno učestvuju i retko propuštaju ovakve stvari. Većina, radije, odabere lakše note ili nešto dugo. Znam, teško je živeti sa psihodeličarima, simfoničarima i sličnim muškarcima koji se odazivaju na komplikovane nadimke… 
A šta biva ako je žena muzičarka? Znam i to, probao sam, možda vam i ispričam jednog dana. 