S obzirom na to da tokom letnje pauze Samuraji nisu dangubili, spisak pesama o kojima ću da pišem je poduži. Miran sam, barem, do sledeće godine. Današnja pesma se krčka već nekoliko meseci, ali nikako da se skuva. Ponajviše zato što, kao Buridanov magarac, nisam mogao da se odlučim koju verziju da vam pustim kao ilustraciju. 
Pošto se dilema danas pretvorila u trilemu, sa tendencijom da se nastavi u neizvesnom pravcu, bolje da završimo sa tim za sva vremena.
Krajem sedamdesetih prošlog veka, stigle su do mene prve ploče sastava XTC. Odmah su mi se dopali: imali su pankersku energiju i uvrnut smisao za humor. Nisu mi pripadali društvu u kome su ih reklamirali – pre bih rekao da su novotalasni 10cc. Zbog toga ih je kritika obožavala a publika, uglavnom, ignorisala. Očajnički im je bio potreban hit.
Andy Partridge, gitarista i glavni kompozitor situaciju objašnjava otprilike ovako:
Stajao sam i buljio kroz prozor ili sedeo na podu sa gitarom u ruci, pokušavajući da bilo šta istisnem iz sebe. Razmišljao sam kako da napišem pesmu koja će biti hit. Kako se piše hit pesma? Koja je najgluplja stvar koja je postala hit? Znam, Manfred Mann, pesma 5-4-3-2-1. Jebote, to je tako idiotski, a tako očigledno: iako publika ne zna tekst, zna da broji, posle 5 dolazi 4, itd… Zašto ja ne bih pokušao 1-2-3-4-5… i dobio sam refren! Šta je ono na 5, pet dana u nedelji? Jedina reč koje sam u tom trenutku mogao da se setim bila je ‘čula’. A šta rade čula? Čula rade… prekovremeno.
Ostalo je muzička istorija. “Senses Working Overtime” je zaista postao hit, a English Settlement (1982) komercijalno najuspešniji album grupe.
Nisam ni slutio da imaju obožavaoce u liku ozbiljne grupe Marillion, koja je kamen temeljac u nekoj sasvim drugačijoj muzici. 
A ako volite moderan zvuk, evo i vrhunske pop verzije pesme u izvođenju mlađane Mandy Moore.
Ako su joj ovo uzori, daleko će da stigne. 
Zarazno, a? I, pustite čula na miru, ona ionako rade šta hoće, nezavisno od naše volje. 