Hvala ti, živote

Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da “strepe” za budućnost naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide.

To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan… Od takvih duhom malih ljudi postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji.

Ivo Andrić

Zvuči poznato, a? Prepisano iz svakodnevice svih onih koji su u stanju da čitaju ove redove, ma odakle dolazili. Sumorna stvarnost se obrušila na sve nas i čini da u grčevitoj borbi za opstanak zaboravimo sve ono što nas čini ljudima, uvučemo glavu među ramena i žmurimo dok pored nas prolaze komšije, prijatelji, kolege, rođaci, slučajni prolaznici… sve u nadi da neće primetiti da smo se, ne svojom voljom već okolnostima, promenili.

E, nećemo tako. Zbog toga smo danas ovde – da slavimo život!

Retko kada mi se dešava da ostanem bez teksta. Ovoga puta nemam šta da kažem, bilo bi besmisleno. Savršena pesma i savršeno izvođenje. Imena Mercedes Sose i Joan Baez govore sama za sebe.

Gracias a la vida que me ha dado tanto
Me ha dado la risa y me ha dado el llanto
Asi yo distingo dicha de quebranto
Los dos materiales que forman mi canto
Y el canto de ustedes que es el mismo canto
Y el canto de todos que es mi propio canto

Svako naše promišljanje svodi se na to da se, na kraju, prepuštamo osećanjima. Tada znamo da smo još uvek živi.