I još sedam (3-63..69): 1-7. septembar 2013.

Prvih sedam dana septembra: ovo je poslednji kontigent kojim sustižem zaostatke u projektu “jedna na dan” izazvane raspustom i dembelisanjem (ali tokom kojeg je fotoaparat ipak bio čestito korišćen). Ima tu i starog i novog kad je reč o vremenu fotografisanja, a zajednička karakteristika svih fotki je ta da sam im posebnu pažnju posvetio baš ove nedelje.

Pa, da vidimo šta se to dešavalo u foto-odeljenju Suštine pasijansa…

3-63, 1. septembar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Tema je nepresušna: mogao bih da stojim satima i slikam svaku promenu “notnog zapisa” koja se desi. A pride, ova fotografija je podsetnik da treba hodati ulicama sa fotoaparatom u rukama. Neki dobri ljudi koje znam kažu “prekoračao sam Kikindu od Livnice do železničke stanice, pa nazad od Pika do Šumice (dve trase uzdužnog tranzita kroz grad, dužine po oko 4 km, prim. Grba) i nije bilo ničeg zanimljivog”. Bilo je, prijatelju, bilo, samo ti ne umeš da gledaš da bi video. Scena zove fotografa suviše retko: za to vam već treba dobra ulična kilometraža.

– * –

3-64, 2. septembar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Sva je istina da sam tri nedelje lupao glavu kako da uradim ovu scenu i da li uopšte da je uradim. Baš da vam ne prepričavam detalje zašto je to tako ispalo, ali priča se svodi na zanimljiv motiv koji je veoma nalik jednoj fotografiji koju sam upravo video tih dana kad sam ovu i slikao, polovinom avgusta. I tako je ideja stajala po strani do septembra, dok je najzad nisam priveo ovom obliku. Jako sunce je sprečilo da se utisak uhvati do kraja, ali ja bih crkao od znatiželje da nisam probao da je izvedem. Mišn ipak akomplišd, što bi rekao jedan kog znam.

– * –

3-65, 3. septembar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Otkako su se seljaci uhvatili visoke mehanizacije, pa su im dvorišta izbetonirana (ili čak asfaltirana), kaljače su otišle ili u zaborav ili u muzeje. Ovo je muzejski eksponat koji izgleda tako da mi ni danas nije jasno da li su to prave kaljače od nekog jako tvrdog drveta ili nekakva replika od pečene gline. Vrag će znati zašto ih nisam dotakao da proverim – verovatno ona skrupula koja me je naučila da ne pipam stvari po muzejima.

– * –

3-66, 4. septembar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Dok sam čekao svoj hamburger ispred Naumove radnje, pogled mi pade na skuter jedne od mušterija koje su bile ispred mene (naravno: ispred Naumove hamburgerije uvek ima mušterija). Draguljče na aparatu, žute natrijumove sijalice ulične rasvete, dobar ugao kad sam slikao opcijom live view sa visine struka (živeo pokretni displej!), tačno sam znao ša ću dobiti, i to je bilo to. Ni prostije scene ni boljeg ulova atmosfere tog mesta.

– * –

3-67, 5. septembar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Lokomotiva ispred železničke stanice je zanimljiv objekat za fotografisanje – bar je bila dok je nisu turili pod neku idiotsku strehu koja se ne može izbeći pri kadriranju totala. Preostalo mi je, a odavno sam i planirao, da pohvatam razne zanimljive detalje. To baš i nije lak posao s obzirom na to da su policajci iz obližnje policijske stanice veoma skloni da ubijaju svoju dosadu tako što maltretiraju svakog koga vide da pokušava da “fotografiše železničku stanicu”. Tu aktivnost ostavljam bez dodatnog komentara, a lokomotivu ću da fotografišem i dalje dok god se ne pojavi neko da me sprečava u tome. A i posle toga, jer ja sam uporan dečko, povremeno sklon inatu.

– * –

3-68, 6. septembar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Bio sam pomalo razočaran što sam prerano izašao u atar, a mesto me nešto nije držalo da bih sačekao zlatni sat. Ispalio sam nekoliko fotki tamo-amo (i dobio materijal za neko drugo istraživanje), čisto da se ne kaže da sam se vratio kući praznih ruku:; ali nisam se nadao ničemu vrednom. U tom času pojma nisam imao da će Nevenova preporuka da okušam balans belog za oblačno pri kosom suncu dovesti do toga da odsjaj kasnog popodneva, bez polarizatora, učini ovo što je ispalo. Gvožđurija stuba dalekovoda je ispala kao da je od zlata. (Mada, kakvi se računi za struju spremaju, ne bi me čudilo i da jeste od zlata…) Ostaje beleška o kombinovanju balansa belog, što je zgodno isprobavati i post festum kada radiš u RAW režimu….

– * –

3-69, 7. septembar 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Ili ja uvek dolazim na trg u pogrešno doba dana ili ova uslužna delatnost na kikindskom trgu nema neku potražnju? Ne znam, ali kad god se pojavim, nijednog deteta nema da vozi ove automobilčiće oko fontane. Čekao sam drugara na dogovorenom mestu i kadar mi se sam namestio. Nisam znao da li će biti primereno za tilt-shift igrariju, ali svejedno sam pokušao. Ugao nije bio dovoljno dobar za to, ali sam ipak dobio kompresovanu perspektivu nalik onoj koja se postiže vrhunskim teleobjektivima. Što bi rekli neki maheri: evo kako se jednom fotografijom i s pet minuta obrade uštedi hiljadu i po evra…

– * –

Ako sam sve dobro sračunao, ovim je nadoknada dovršena. Serijal “jedna na dan” odavde nastavlja u uobičajenom i redovnom ritmu. Ako i odocnim ponekad, neće biti frka, je li tako?… Sad kad mi se pridruže članovi družine “fotofrik”, koji su već autori SP, sa svojim prilozima tipa “aj’ da vidimo šta sam to radio prethodnog meseca”, biće zanimljivije…