Vežba iz geometrije. Aksonometrija, ako ćemo mak na konac.
Iz nekog razloga koji ne umem da objasnim, privlače me linije na onim odvratnim zgradama podignutim u centru Kikinde ranih odamdesetih godina prošlog veka. Nalazim da oštra geometrija detalja ima neku zanimljivost u sebi i ponekad mi se desi da parkiram mušicu objektiva na tim pravouglim lomovima.
E sad, takođe postoji jedno perverzno pravilo u fotografiji koje kaže da geometrija linija na zgradama ne sme da bude onakva kako to naše oči vide, nego kako to mozak tumači. A mozak tumači onako kako to predstavlja aksonometrija, dakle niz linija paralelnih koordinatnim linijama x-y-z nakon što su postavljene ili pročitane. A onda ispadne ovako nešto kao na ovoj slici. Baš sam se potrudio da fotku izvedem, što tokom slikanja, što u postprodukciji, maksimalno po tom pravilu. U tome mi je pomogla baterija novih aftamackih andrmolja u novoj verziji Lightrooma, gde se relativno lako mogu popraviti blage distorzije raznih vrsta. I uspeo sam da izvedem fotku “kako treba”.
Fora je u tome što ja mislim da takva geometrija na fotografiji nema smisla.
Šta vi mislite?
– * –
Ah, da: ukidam presudu na fotografijama. Svakako je postalo besmisleno da ocenjujem svoje fotografije kad većina ima prolaz, a greške takođe objavljujem da biste vi nešto naučili iz njih (a ja bolje upamtio). Ako niste sami u stanju da rastumačite da li je fotografija uspešna, džaba moja presuda. A ako vam je baš toliko stalo da ocenite fotku, komentari su vam na raspolaganju.