Poslednja? Zato što posle ove nijedna više nema smisla. Pazi sad:
Znate li ko su Slow Mo Guys? Oho-ho, imaju oni toga jošte. Daš ljudima kamere od 15.000, 20.000, 25.000 sličica u sekundi, pa da vidiš veselja. 
Month: September 2013
Jedna na dan (3-73): 11. septembar 2013.
I što ono reče Valex: pa ko pametan drema u 11 uveče? Pametan niko, ali drema onaj ko je radio k’o konj od 10 do 21, pa mu ni to nije bilo dosta…
Imao sam ideju o fotografiji koju treba da izvedem, ali nije mi se dalo. Dok sam bio slobodan, izgubio sam svetlo, a eksperimentisanje sa slabim svetlom u visini nožnih članaka baš i nije bogzna kakva večernja zabava. I tako, ostao sam bez fotografije za dan, zamalo. A onda sam se podvrgnuo onom starom mentalnom eksperimentu: zadatak ograničen resursima, vremenom i brojevima. Zadao sam sebi da u roku od deset minuta, iz ruke i po slabom svetlu, napravim tri ekspozicije od kojih je bar jedna vredna daljeg čačkanja.
Uspeo sam sa drugim okidanjem i tu sam stao.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-73): 11. septembar 2013.”
provuci mi, brate trgovče
ma baš sam poludeo danas. krenuo zorom u neku nabavku, sve nešto sitno, ali moram na par mesta. otoplilo opet, nije za jaknu te sam samo tutnuo plaćajuću karticu u džep. nije mi se nosio ceo buđelar, a nešto estetski ne mirišem one torbice koje se u narodu popularno zovu po pripadnicima jedne manjinske seksualne populacije što voli da paradira.
moja banka mi nije bila nigde usput da podignem šuške, a kod tuđih neću, ojade me za proviziju (i moji i „njini“, bratski). uđem ti u prvu prodavnicu, ne primaju kartice. druga takođe. treća mi primi, da prostite. četvrta opet ćorak. više sam živaca i kredita na busplusu potrošio nego što bi me izašla provizija, ali ne postajem – pa bre, kiosk prekoputa kuće mi prima kartice za jutarnje novine i ne prave problem da li je ceh 10 ili 1000 dinara.
Pesma od jedne strofe
Volim dobre songwritere iz jednostavnog razloga zato što mi istovremeno vežbaju dva dela tela: uši i mozak. 
Mnoge od njih već smo sretali na ovom mestu. A da li je samo četiri stiha dovoljno za veliku pesmu, prosudite sami.
Već čujem da se ovde horski peva, a evo i priče…
Ulična sviračica
Zvučna signalizacija radi
I tako, izleteo jedan sa sporednog puta, ovaj sa glavnog mu svirnuo, i…
…i tako, uz šalu vreme leti.
Jedna na dan (3-72): 10. septembar 2013.
Oko sledeće fotografije obigravam već pet dana, što u radnoj verziji, što u gotovom stanju. I ne mogu da se odlepim od nje i mislim na nju dok radim nešto drugo. To valjda govori nešto…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-72): 10. septembar 2013.”
Čula rade prekovremeno
S obzirom na to da tokom letnje pauze Samuraji nisu dangubili, spisak pesama o kojima ću da pišem je poduži. Miran sam, barem, do sledeće godine. Današnja pesma se krčka već nekoliko meseci, ali nikako da se skuva. Ponajviše zato što, kao Buridanov magarac, nisam mogao da se odlučim koju verziju da vam pustim kao ilustraciju. 
Pošto se dilema danas pretvorila u trilemu, sa tendencijom da se nastavi u neizvesnom pravcu, bolje da završimo sa tim za sva vremena.