Megakanjon na Grenlandu

Svašta li se krije ispod leda…

Bejahu našli i jedan veliki kanjon na Antarktiku, ali taj je dubok “samo” kao Veliki kanjon reke Kolorado. Ovaj na Grenlandu je mnogo dublji.

Jedna na dan (3-71): 9. septembar 2013.

Obrnulo se vreme.

Dan koji je za nama bio je prvi jesenji. Mislim, ima još kalendarskog leta, a bilo je već i hladnih i sivih i kišnih dana. Ali, u ovom su se sve kockice sklopile u jedan tmuran dan koji je više ličio na kasni oktobar nego na rani septembar. Uspeo sam da zabeležim trag tog vremena.

Jedna na dan (3-71), 9. septembar 2013: Pravi jesenji dan

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-71): 9. septembar 2013.”

tapkaroška prevara

ma koga oni zajebavaju. pomerili su pecin koncert 400 km nadesno, iz jedne u drugu arenu – hajde dobro. gsp ne vozi do zagreba, ovako ću busplusom na svirku, na nekom sam i dobitku. nego, problem: sad mi predstoji zamešateljstvo oko zamene ulaznica.

nakanio sam se u petak da ih pozovem i priupitam za kombinatoriku. internet im zna broj telefona, pomislio sam, te sam se obreo na sajtu eventima. kontakt: veza na dnu, sitnim slovcima. odem ti ja tamo, kad ono druga strana, opet kontakt. kao da hoće da provere jesam li ja baš načisto da hoću da ćaskam s njima. treća strana, piše call center, valjda da odbiju one koji ne znaju anglosaksonska narečja. i broj telefona koji počinje na 090. poslednji put kada sam zvao takav broj bilo je pre tridesetak godina kada sam imao neku devojčicu u skoplju. valjda su eventimovci (eventimsteri, eventimoši?) čuli da se stara juga razbucala u međuvremenu?

Nastavite sa čitanjem… “tapkaroška prevara”

Čim ga vidiš, ne znaš ko je…

Već znam da ću imati problema da izvedem ovu najavu kako dolikuje. To je zato što ovo radim prvi put baš ovako…

Dragi moji, pred nama je novo ime na Suštini pasijansa: Lajavi krelac.

Da li da ga brojim kao osmog samuraja Skoja, još ne znam, jer stvar je delikatna. Elem, Lajavi krelac ne smatra da je bitno naglašavati kog je roda i poroda, koji mu je JMBG i gde glavu spušta kad je umoran. Nije reč o sakrivanju, strahu, ili bežanju od odgovornosti. Najzad, ovo je moj blog i ja preuzimam odgovornost za pisanje svih autora. Trik je, prosto, u tome što čovek ne želi drugačije.

On dolazi i to izgleda kao da izranja iz mraka. A da li se nametnuo kao namera ili kao potreba, još ćemo videti.

Nastavite sa čitanjem… “Čim ga vidiš, ne znaš ko je…”

Frank and Jesse James

Moje sazrevanje obeležila su tri važna albuma: Grievous Angel (1974), Old No. 1 (1975) i Warren Zevon (1976). Od tada, pa sve do danas, ne izlaze iz mojih kola i ostaće tu sve do kraja. Mislim, mog. I don't know smile Menjali su se automobili, žene, životi, muzika, nosači zvuka u kolima, al’ to ostade konstanta. Valjda zato što sam upravo tada postao ozbiljan slušalac muzike & muškarac. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Frank and Jesse James”