Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Vežba iz geometrije. Aksonometrija, ako ćemo mak na konac.
Iz nekog razloga koji ne umem da objasnim, privlače me linije na onim odvratnim zgradama podignutim u centru Kikinde ranih odamdesetih godina prošlog veka. Nalazim da oštra geometrija detalja ima neku zanimljivost u sebi i ponekad mi se desi da parkiram mušicu objektiva na tim pravouglim lomovima.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-70): 8. septembar 2013.”
I u našim ušima.
Čudo se, dakle, desilo. Nakon što je hrvatski promoter bankrotirao usred poslednjih priprema za koncert Petera Gabriela 5. oktobra u Zagrebu, koncert je premešten u Beograd. Razlika je u manjim troškovima i ušteđenom vremenu koje ću imati nego da moram da stižem u Zagreb. 
A nakon što sam video Gabriela uživo u Budimpešti (suncetižareno! prekjuče je tome bilo tačno 25 godina!), nisam prestao da čeznem da ga vidim na celovečernjem koncertu. Čežnju je samo pojačao snimak koncerta iz Milana 2003. godine, koji sam gledao ne znam više koliko desetina puta. U dva navrata (ovde i ovde), već smo gledali isečke sa tog neverovatnog koncerta. A sad da pogledamo kraj formalnog dela, kakav je najavljen i na ovoj turneji.
Kao i svako pos’o rađen za vreme raspusta, tako su i u ovom angažovani kolac i konopac, odakle su preuzimani svi prilozi tokom ne manje od četr nedelje luftiranja mozga.
Ako ste mislili da smo se odmarali, prevarili ste se. Ako ste očekivali da preispitamo svoje stavove, prevarili ste se. Ako vas je đavo naveo da se nadate nekim kapitalnim promenama, prevarili ste se. I da ne zaboravim najvažnije: ako vam je bilo po volji da na Suštini pasijansa osvanu neki sadržaji koji se mogu eksploatisati i bez aktivnog angažovanja prostora između ušiju, grdno ste se prevarili. Zaboga, pa šta ste očekivali? Da počnemo da kačimo mačiće i kučiće po ovom blogu?
Ako imate bar 35-40 godina, svakako se sećate Steve Karapandže i njegove žlice Vegete…
Ršum mu tu dođe kao neko levo smetalo, ali sve mu je oprošteno jer goveđi repovi idu u red najukusnijeg mesa koje postoji – ako se spremi kako treba.
Aj’ pa prijatan ručak! 
Prvih sedam dana septembra: ovo je poslednji kontigent kojim sustižem zaostatke u projektu “jedna na dan” izazvane raspustom i dembelisanjem (ali tokom kojeg je fotoaparat ipak bio čestito korišćen). Ima tu i starog i novog kad je reč o vremenu fotografisanja, a zajednička karakteristika svih fotki je ta da sam im posebnu pažnju posvetio baš ove nedelje.
Pa, da vidimo šta se to dešavalo u foto-odeljenju Suštine pasijansa…
Nastavite sa čitanjem… “I još sedam (3-63..69): 1-7. septembar 2013.”
Pričam sinoć telefonom sa L-L, silno zanimljivom ženom. Vazda se nešto može naučiti od nje. Volim je zato što mi ne prepričava natpise u “ženskim” novinama i tračeve. Zvuči nestvarno, zar ne? 
Samo što završismo razgovor, “žica” je ponovo proradila.
– Znaš, nemoj pogrešno da me razumeš, al’ ja sam divljakuša. Svašta pričam…
– Znam, moraću da se spremim za rodeo… samo da pronađem Stetson. 
Tog časa sam se mislima vratio u vesele šezdesete, u vreme kada je muzika bila mnogo jednostavnija. A i žene. 
…pogotovo kad nemaš drugog izbora.
