Sedam za sedmicu (3-56..62): 25-31. avgust 2013.

Poslednja nedelja avgusta je bila, što bi rekli na pijaci, totalno rinfuz. Radio sam najpre dva, pa tri zaostala posla, jureći svoj rep u besomučnom pokušaju da se iskobeljam i vratim u miran ritam aktivnosti. Za fotografisanje nije bilo vremena, ali sam zato u slast pretandrljao lager od par hiljada ekspozicija načinjenih tokom prethodnih mesec dana. Beše tamo svega i svačega; muka izabrati.

Zna se kako ćemo: jednu po jednu.

– * –

3-56, 25. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Ova kobra je, zapravo, katolička crkva u Aljmašu, u Baranji. Pročelje sa zvonikom izgleda kao kobra u akciji (ko šta vidi iz ovog oblika, neka bude svakom na volju). Dan je bio vreo, potrčao sam u senku i tad ugledao nešto što bi moglo biti zanimljiv kadar. Da bih izveo taj kadar, morao sam da napregnem mogućnosti dinamike RAW formata do kraja. Ako tolerišemo nastali šum na tamnom delu (koji je stakleni zid sa električno kontrolisanim zasunima), uspeo sam u nameri bez potrebe da posežem za HDR formatom.

– * –

3-57, 26. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Znate li za onu definiciju boje “šerpa-plavo”? E, pa ovo je ta boja. Neko je natakao polupani lonac° na izdanak grane na bagremu i do kasnog avgusta, grana je narasla toliko da se lonac ne bi mogao odstraniti bez sečenja grane… Prilično benasta scena: nisam mogao da odolim. I opet trijumf RAW formata: bilo je skoro veče, svetla nije bilo dovoljno, ali sam odlučio da napadnem kadar bez blica. Kompenzovao sam dve blende u Lightroomu da bih izvukao scenu. Cilj opravdava sredstvo.

° Prisetih se definicije o razlici između lonca i šerpe: IF(h<2r; šerpa; lonac)…

– * –

3-58, 27. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Lutali smo šumom nadomak Erduta, tamo gde je jedna od 67 NVO organizacija (67 na 8.400 stanovnika opštine Erdut! blagi bože!) izvukla pare od Evrope da naprave nekakvu “poučnu stazu”. Ajde-de, prave nekakve prostore tamo, Evr… Europa ti je to. U jednom času sam hteo da uhvatim malog Roberta kako se cereka na očevom ramenu, ali sam zaboravio da vratim neka podešavanja aparata koja su pretekla sa drugog mesta i ekspozicija je ispala preduga. Formalno škart, ipak mi se učinilo da se iz slike može nešto zanimljivo izvući: naguraš kontrast i zasićenost boja, pa dobiješ “duhove”. Nekad davno, u eri pre DSLR aparata, pravio sam ovakve fotke flagrantno. Ovog puta je bilo slučajno, ali zadržavam fotku i objavljujem je kao belešku da jednom ponovo probam.

– * –

3-59, 28. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

I kao što rekoh: ala je dobro kad neko drugi vozi, pa ti imaš vremena da se kerebečiš sa fotoaparatom kroz šoferšajbnu vetrobran. Siroti poZZdravljač: solidarno je trpeo kišu na staklu i nije uključivao brisače, primećujući da sam se ja svesrdno bacio na umetnos’. Kad sam primetio šta se dešava, povukao sam se. Šta ćeš: ne treba zloupotrebljavati dobru volju dobrih ljudi… Ali nije da nije, mala serija od tri-četr fotke je baš uspela.

– * –

3-60, 29. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Samo u jednoj ranijoj prilici, ali u daleko težem svetlu, uspeo sam da uhvatim perspektivu kroz izbleđivanje plave boje (a ako se sećate časova likovne umetnosti: dubina na slici se postiže plavom bojom). Ovog puta, banatske planine kraj Karansebeša su mi se tačno namestile: izgleda da je važno da bude dosta vlage u vazduhu. A kiša je još uvek padala u planinama kad je stala duž trase puta E70 kroz Rumuniju.

– * –

3-61, 30. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Da mogu, hvatao bih samo ovakve scene: to je ono kad stojiš i čekaš nekog ili nešto, a slika te sama cimne za rukav da je primetiš i uhvatiš objektivom. Bilo je to negde na putu između Rajca i Smedovca u Timočkoj Krajini, pored lokalnog kupališta na Crnom Timoku, dok smo se sporim korakom odvukli do jednog izvora sa besprekornom vodom… A žuti filter? Pa bio je neophodan: dole zemlja, gore nebo, padaj kišo, bog te je…este, tako je…

– * –

3-62, 31. avgust 2013.

(pogledaj veću fotografiju)

Dok se mi preganjamo da li ovo društvo treba da stagnira ili je bolje da ide u rikverc, svet ide napred korak po korak. Kad se voziš Đerdapskom magistralom, imaš šta i da vidiš: Rumuni turili vetrogeneratore tamo gde vetar duva i kad ne duva nigde drugde. Džilitaju se velike elise, dvesta kilovata po dvesta kilovata, pa ti gledaj. Zemljo, otvori se i progutaj nas koji se grejemo na struju jer je jeftinije tako nego grejati se na gas. Koliko smo dekadentni, još će se desiti da banane postanu skuplje od jabuka; a ako se to desi, odosmo svi u Šišatovac.

– * –

I to bi bila prva druga treća od tri nedelje raspusta tokom kog ipak nije došlo do prekida projekta “jedna na dan“. Avgust je nadoknađen. A sad da nadoknadimo i septembar, pa da se latimo redovne rutine…