I u našim ušima.
Čudo se, dakle, desilo. Nakon što je hrvatski promoter bankrotirao usred poslednjih priprema za koncert Petera Gabriela 5. oktobra u Zagrebu, koncert je premešten u Beograd. Razlika je u manjim troškovima i ušteđenom vremenu koje ću imati nego da moram da stižem u Zagreb. 
A nakon što sam video Gabriela uživo u Budimpešti (suncetižareno! prekjuče je tome bilo tačno 25 godina!), nisam prestao da čeznem da ga vidim na celovečernjem koncertu. Čežnju je samo pojačao snimak koncerta iz Milana 2003. godine, koji sam gledao ne znam više koliko desetina puta. U dva navrata (ovde i ovde), već smo gledali isečke sa tog neverovatnog koncerta. A sad da pogledamo kraj formalnog dela, kakav je najavljen i na ovoj turneji.
Uzgredna beleška: najzad ću videti ujka Tonyja uživo. Razložen sam na proste činioce. 
Dakle, u čemu je magija koncerata Petera Gabriela?
Pitanje je teško jer nemam suvisli odgovor. Počeću da nabrajam, prepravljaću tekst deset puta i na kraju ću izbrisati pasus jer ću otkriti da je bezvredan. Zato ću sebe poštedeti muke, a vas nebuloze. Ali, bar par crtica…
Prvo, čovek iz svoje celokupne i uglavnom besprekorne karijere nosi materijal apsolutno vredan pažnje. Taj materijal na sceni zvuči savršeno zahvaljujući tradicionalno odličnoj produkciji i, još važnije, vrhunskim muzičarima na sceni. Čuj, kad ti se na sceni nalaze David Rhodes, Tony Levin i Manu Katché, to znači da možeš da izvedeš sve što ti na pamet padne – i više od toga.
Drugo, Peter Gabriel je pravio pravu multimediju još 1990. godine, onih godina kad smo mi koristili Hercules monitore, a vi sad proverite kad ste prvi put čuli za reč “multimedija”. A ako se pomerimo još dvadeset godina unazad, koncertni performansi grupe Genesis su bili čudo nad čudima još onda. Evidentno, danas čiča više ne pravi takve pizdarije na svojim koncertma, ali ko zna – možda opet provoza bicikl po sceni kao što sam ga video da radi 1988. I nemam razloga da brinem za nivo scenskog spektakla.
Treće, dobro je kad te rođeno dete pita “a je l’ mogu i ja da idem na taj koncert”. Može, sve može. Karte su već kupljene… 