Kada staricom postanem odevaću se u purpur
Uz crveni šešir koji se ne slaže, niti mi paše
I trošiću penziju na rakiju i letnje rukavice
I satenske sandale, tvrdeći da nemam para ni za ‘lebac.
Sešću na pločnik kada se umorim
I grabiti uzorke u prodavnicama i stiskati alarmnu dugmad
I drljaću štapom po gelenderima
I nadoknadiću za trezvenu mi mladost.
Izlaziću u papučama na kišu
I brati cveće u tuđim baštama
I naučiti da pljuckam.Moći ću se odevati u grozne košulje i nagojiti se
I jesti kilo i po kobasica u cugu
Ili cele sedmice samo hleb i turšiju
I gomilati olovke, hemijske i podmetače za piva i stvari u kutijamaNo sada moram imati suvu odeću
I plaćati kiriju i ne psovati na ulici
I pružati dobar primer deci
Moram zvati prijatelje na večeru i čitati novineA možda bi trebalo malo da uvežbavam?
Da se poznanici ne šokiraju previše i iznenade
Kad odjednom ostarim, i počnem da se odevam u purpur
Dženi Džozef, 1961
Prepev na srpski: Vladan Aleksić
Odlično ❗