Utovar nedeljom, 22. septembar

Kako se čovek lako prevari. Ne možeš proceniti drugog čoveka dok ne prođeš sa njim razne situacije…

Uglavnom, desilo se ovo: moj stari znanac, angažovani multimedijalni umetnik, čovek koji je navikao da misli svojom glavom, otpisao je negde na fejZbuku kako ne veruje onom novom ministru zato što je raščupan. Dobro, de: ne reče to direktno tako, nego mu je uputio preporuku da se očešlja ako želi da mu se veruje. Nisam izdržao, otpisao sam komentatoru u otvorenom pismu govoreći kako ja dotičnom ministru više ne bih verovao baš ako bi se očešljao. Čoveka su doveli da da rešava probleme kulture štapom i kanapom, jer drugih resursa nema, tako da je to ispao posao koji je teži od većine drugih kojih bi mogao da se setim. Koliko čujem, pokrenuo je samo neke skromne poteze koje je do sada uopšte mogao. Na prvi pogled, to nije mnogo. Ali je časno i vredno podrške.

Svašta se tu dešava u glavama prosečnog gledaoca. Izvedite nekog pred kamere, recite gledaocima da se on bavi politikom i time ćete ga automatski žigosati u glavama posmatrača. Neće da mu veruju. A zaboravljaju pritom: verovati čoveku i verovati da taj čovek može nešto da uradi u ovoj zemlji gliba – to nikako nije isto.

Dakako, to ne znači da treba odustati.

A što se tiče petparačkog napada pomenutog poznanika, neka mu je prosto. Od sada ću na njegove javne istupe gledati drugačijim očima. Šteta koju je načinio svojom nepromišljenom replikom ostaje zauvek.

Upoznajte genija: pretvorio je kamaru pudinga u kredit za letenje avionom koji ne može da potroši za života.

Uglavnom: izvesni David Phillips, građevinski inženjer i profesor iz Kalifornije, ume da čita sitna slova. Tokom 1999. godine, uhvatio je promotivnu ponudu da ako do tad i tad pošalje deset nalepnica sa bar-kodovima na tu i tu adresu, dobiće vaučer za 1000 letačkih milja (uobičajena nagrada za one koji često lete); inače se dobijalo 500 milja. Nakon što je našao promotivnu cenu od 25 centi za čašu pudinga, lik je potrošio oko 3.000 dolara i pokupovao kompletnu maloprodajnu zalihu lanca supermarketa u komšiluku (konkretno: 12.150 komada). Kad bi ga neko pitao zašto kupuje toliko pudinga, govorio je da se sprema za “problem dvehiljadite”, nakon čega bi ljudi prestajali da se raspravljaju sa budalom.

E, ta “budala” je znala i bolje: nakon što je cela porodica dobila žuljeve od odlepljivanja nalepnica sa bar-kodovima, a svi prijatelji, rođaci i komšije popizdeli jedući hektolitre jebenog pudinga, lik se uplašio da neće stići da podnese sve bar-kodove na vreme, pa se dogovorio sa Armijom spasa da donira puding, a da mu zauzvrat vrate bar-kodove sa ambalaže. Osim što je tako angažovao par stotina beskućnika koji su očas završili posao, lik je utvrdio da ta donacija podleže poreskoj olakšici, pa je prilikom sledećeg prijavljivanja poreza ostvario povraćaj od 800 dolara. A na kraju je i dobio svoje letačke milje: 1,25 miliona milja, da budemo precizni.

Suma sumarum: za 2.200 dolara, čovek bi mogao da obleti Zemlju 50 puta, da ne kažem da bi to koštalo oko 44 dolara po krugu. Međutim, teško će to Mr Phillips ikada potrošiti, jer je nastavio da lovi opskurne promocije i hvata besplatne milje za let avionom oko pet puta brže nego što ih troši (a troši ih poprilično). U ovom času, na raznim računima kod raznih aviokompanija, on na lageru ima oko pet miliona milja kredita.

Kad je neko lud, onda tu nema pomoći.

Q: Kako se zove glavni grad fejZbuka?

A: Lajkovac.

Citat nedelje dolazi od onog što se ubi objašnjavajući, ali ga većina nije ukapirala zato što je on svoje poruke umotao u jedan konkavni svet i oblikovao kao priče o čarobnjacima koji pate od nekih teških mentalnih čvorova. I sad je još ispao neshvaćen.

Problem sa time što imaš otvoren um jeste u ljudima koji insistiraju da dolaze u posetu i stavljaju koješta u njega.

Terry Pratchett

Nema nam spasa. Čak ni ako opet počnemo da čitamo knjige. Istina, to nije ni bio razlog da prestajemo.

Mali čas istorije umetnosti: Kako da prepoznate čuvene slikare na Internetu (ali originalna, a ne loše prevedena stranica).

Ako svi na slici imaju enormno velike guzice, onda je to Rubens. Ako svi muškarci izgledaju kao kovrdžave žene sa kravljim očima, onda je to Karavađo. Ako svi imaju neku vrstu telesne poremećenosti, onda je to Pikaso…

Za dug život, treba biti u dobroj formi.

Moja baba je počela da svakodnevno pešači kad je imala 55 godina, oko 10 km na dan.

Sad ima 85 godina i nemamo pojma gde je.

Reminescencija, obavezno štivo za čitanje: Ko mi popi trista piva?!

…U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM).

Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.
Nažalost, u četvrtak, prema „Politici”, a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.
Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne” tek u petak…

Eh, kad se samo setim.

Evo predloga kako da budete oduvani za pet i po minuta, ako dozvolite: fotografi koji rade za National Geographic govore o moći fotografije koju su prepoznali.

Nismo odavno bili na ispovesti.com:

Imam devojku iz drugog grada, obično kada idem kod nje da je vidim bude neko predveče, veče, al sam pre neki dan došao popodne jer sam svratio do druga malo i sreli smo se na ulici, prišla mi je i poljubila me, ja sam zabo i tek posle nekoliko sekundi po parfemu skontam da je to ona. Nisam joj ni facu zapamtio, mogao sam barem neku lepšu naći.

Ili:

Sve ostale devojke bude poljupcima, zagrljajima, nežnim rečima… Mene moja brđanka probudi tako što skoči na mene i pomeri mi sve kosti. Obožavam je.

A tek:

Devedestih godina, ukućani su mene non stop dizali da udarim televizor sa strane kad nestane slike. Rekli su da ima nešto u mojim rukama i da uvijek dođe slika. Zato me i jesu poslali na ETF.

A od ovog može da se rikne:

Prdnula sam psu u facu da i on malo vidi kako je meni svaki dan kad me guši.

Vala, ovo baš cirkus.

Komentar meseca se tiče one seče mačetom upriličene početkom nedelje u Novom Sadu:

(…)
@Zorz: Potpuno te podržavam! Plus niko ne pita kako je to jadno mače sa kojim su udarili tog momka.

Molim za nekoliko sekundi svečane tišine.

Kome još treba plavozubna slušalica za mobilni telefon?

Sjajan putopis za čitanje, obaška što su se neki od nas ovde prepoznali kao suludi guglači: Nazubljena planina i ostale nazubljene stvari.

…Suludi guglač ne zna zašto je uopšte krenuo da gugla o jagodama, niti kako je tačno završio na knjizi poznatog pisca. On se često čudi samom sebi, kada u razgovoru sa ljudima, shvati da mu je sva ta priča o toj nekoj stvari njemu polu-interesantnoj jako poznata, no i pored toga ne može da se seti odakle. Suludi guglač ima previše suludog znanja, o suludim stvarima koje je stekao suludo trošeći svoje slobodno vreme…

No, priča nije metafizička, nego je reč o jednom veoma zanimljivom kutku Japana.

Upoznajte budalu meseca: odlučio je da pojede 24 sirova jaja – sa ljuskama.

Verovatno je mislio da će postići najveću gledanost u istoriji Cevke, ali se prevario, pa ko zna šta sad misli o svom glupom poduhvatu.

A da li je uspeo ili nije, prepustiću da sami utvrdite. Ako baš morate.

Ulaze tri narkomana u taksi, sedaju na zadnje sedište. Taksista vidi kako su urađeni, upali auto, odmah ugasi i kaže:

– Momci, to će biti 20 evra.

Prvi narkoman izlazi i kaže: “Hvala na vožnji, gospodine!” Drugi izvadi pare i plati. Treći lupi taksistu po glavi i kaže:

– Gdje toliko jurcaš, jebote! Hoćeš da izginemo?

Ama, u čemu je problem?

E, još da lansiramo muziku za ručak, pa da vidimo da li je supa gotova!

Od politike vajde nema. Koliko god se vi trudili da je razumete, politika se svede na to da treba zadovoljiti blagoutrobije. Njihovo ili vaše, to jest. Ja predlažem da bude na vaše zadovoljstvo, a ne na njihovih 40% ugradnje u svaki projekat za koji je potreban amin države. I nikako ne dozvolite da vas iznervira neki klipan sa nekom neodmerenom izjavom. Ne pustite idiote da vam kroje kapu. A ako ne možete da se nosite s njima, makar ih ignorišite.

To ignorisanje možete vežbati i kod kuće. Samo hrabro! Prijatan ručak vam želim.