Utovar nedeljom, 8. septembar

Kao i svako pos’o rađen za vreme raspusta, tako su i u ovom angažovani kolac i konopac, odakle su preuzimani svi prilozi tokom ne manje od četr nedelje luftiranja mozga.

Ako ste mislili da smo se odmarali, prevarili ste se. Ako ste očekivali da preispitamo svoje stavove, prevarili ste se. Ako vas je đavo naveo da se nadate nekim kapitalnim promenama, prevarili ste se. I da ne zaboravim najvažnije: ako vam je bilo po volji da na Suštini pasijansa osvanu neki sadržaji koji se mogu eksploatisati i bez aktivnog angažovanja prostora između ušiju, grdno ste se prevarili. Zaboga, pa šta ste očekivali? Da počnemo da kačimo mačiće i kučiće po ovom blogu?

No, red je da priznam: stvari su bile daleko banalnije. Na onoj strani koja nam obezbeđuje preživljavanje došlo je do silnih sinkopa. Sinkope su izazvale vibracije. A vibracije su umalo dovele do potresa. A to već ne valja tako.

Valjalo je malo zastati i prebrojati [šta_ko_već_broji]. I zato smo malo zastali i prebrojali [šta_ko_već_broji]. Udahnuli vazduh. Osvrnuli se i tamo i ovamo. Zagledali se u daljinu da bolje osmotrimo šta je to na nebu, a potom izbrisali fleku sa cvikera. Obavili uobičajenu prozivku i utvrdili da nas ima kao što nas je i bilo, mada ima tu jedan što cinculira jer hoće da se pridruži, ali pod uslovom da mu dozvolim da piše anonimno. Možda mu i dozvolim. Da li da mu dozvolim?

Kao sveukupni zaključak ovog raspus’-eksperimenta, nameće se odgovor na pitanje iz prošlog utovara: koja je prava mera za odmor? Odgovor glasi:

—, —- — — ——-! —— – —- —— ——–. — —- ——,—- ——– —-, ——— —- — — —— ——. —— — ——- ——-. – —— —– —, —- —— — ——-, —— –.

(Kako da vam kažem: čak i Suština pasijansa ima osećaj za meru. Autocenzura je najbolja izmišljotina u istoriji masovnih medija).

A kao konačan zaključak, ostaje pouka da Suština pasijansa više nikad neće juriti svoj rep.

Steve Ballmer uzima telefon u ruke i bira lokal nabavne službe.

– Alo! Nabavno? Polupao sam telefon kad sam gađao nekog idiota koji je pomenuo Yahoo! Kupite mi Nokiu!
– Odmah, gospodine Ballmer!

Petnaestak minuta kasnije, zvoni telefon u Ballmerovoj kancelariji.

– Gospodine Ballmer, postupili smo po vašem zahtevu. Kupili smo Nokiu!
– Odlično! Svaka čast na brzini! Koji model?
– Hm, ovaaaaj… Model, rekoste?…

Nego, da prepišem nešto sa fejZbuk statusa nekog lika koga ne poznajem, ali ljudi masovno prenose i kopiraju:

Ova naša država je toliki humor da je to neverovatno. Ministarstvo prosvete Republike Srbije objavilo je na svom veb sajtu konkurs za najlepši dečiji crtež, koji je raspisala neka japanska poljoprivredna organizacija. I pošto je tekst bez jedne jedine informacije o tome na koju temu treba da budu crteži ili kako se prijaviti, na kraju teksta su naveli:
“Sve potrebne informacije dostupne su na veb sajtu organizatora: www.ienohikari.net“

Ne časite časa, nego kliknite na taj link.

Kuca Lala vidovitoj Persi na vrata.

Vidovita Persa: – Ko je?

Lala: – E ‘bem te vidovitu…

Zamisli samo: četr pipkalice na jedan Stratocaster:

Ja imam sledeći predlog:

1. oduzeti mu gitaru;
2. oduzeti mu telefone;
3. poslati ga na banjsko lečenje.

I šta sad?

Preporuka za čitanje (nažalost, samo na engleskom): Tajne autora pesama. Ray Davies, Joan Armatrading, Paul Weller, Andy Partridge, Anniel Lennox, Johnny Marr, Noel Gallagher… govore o ključnim trenucima u kojima su nastajale neke pesme koje danas smatramo večitim.

I do remember waking up in Munich, it’s amazing you know that, and I had that bass riff in my head and I started walking round the room. You can’t have “walking round the room”! “Walking on the moon” seemed a useful metaphor for being in love, that feeling of lightness, of just being able to walk on air.
(Sting o pesmi “Walking on the Moon“)

Citat nedelje A pokazuje kako je aktuelnost sasvim relativna pojava.

Javne finansije moraju biti zdrave. Budžet mora biti ujednačen. Javni dug mora biti smanjen. Moramo se boriti protiv arogancije državne administracije i moramo je kontrolisati. Pomoć drugim zemljama mora biti smanjena kako država ne bi bankrotirala. Narod mora naučiti da radi umesto da živi od javne pomoći.

Ciceron, 43. godine p.n.e.

A šta ste očekivali?

Pazi ovako: svaki priučeni referent za marketing zna da je ambalaža ključna stvar u prodaji robe. Primera ima koliko hoćeš.

Opljačkali Mujo i Haso poštu i svaki uzme po jedan džak, pa se dogovore da se raziđu i pritaje neko vreme, pa tek posle da koriste plen. Za nekoliko meseci Mujo pita Hasu:

– Šta je bilo u tvom džaku?
– Pola miliona konvertibilnih maraka. Kupio sam kuću, auto, evo otvaram kafić… A u tvom?
– Ma, pun džak računa. Plaćam pomalo, koliko mogu.

Anatomija boksa:

Citat nedelje B dolazi iz misli čoveka za koga je muzika bila prostor u kome konformizam nije dolazio u obzir: pomerao je granice i puštao muziku na radio-talasima po principu “što neobičnije, to bolje”.

Uvek mi se činilo da je pesimizam pozitivnija ideja od optimizma. Ako si optimista, osuđen si na razočarenja. Ako si pesimista, svaki dan koji preguraš ne popivši batine je fantastičan dan.

John Peel,
u jednom intervjuu datom Peci Popoviću
pre oho-ho godina

Romansa:

Stranica dana nedelje meseca godine za sva vremena: Instagram stranica lika koji se potpisuje kao mrpimpgoodgame.

Izjavljujem, tvrdim i potpisujem: čovek je kralj, car, bog, baja, gospodar meduza, mesija, braša, spasitelj, baćuška, general, kapiten, master, bvana, favorit, čudesni zmaj, lik nad likovima! Instagram je NAJZAD dobio smisao!

Obavezno za čitanje: Intervju sa Ristom Kuburom, nekadašnjom legendom TV ekrana.

Sećam se i trenutaka kada smo se obreli na karnevalu homoseksualaca u Sidneju. Tada mi je prišao jedan mladić i rekao: ‘Mladiću, bumo išli uz uzmorje na kavicu?’ Odgovorio sam mu: ‘Smatrajte se opsovanim’.

A sad mali SEO eksperiment.

Objasniću vam drugi put.

Činjenice. Neumitne činjenice.

Foto-beleška, uhvaćena negde u Kvarnerskom zalivu avgusta 2013:

Raduj se Serbie: najpoznatiji ultrapravoslavac kneževine Monako je, kako ono kaže jedan portal, izigravao gladijatora pa je pobediJo nekog tamo, odakle li je, ne znam gde taj drugi izbegava da plati porez matičnoj državi. Finale? Nije važno finale. Ako bude pobediJo, svi smo zaslužni. Ako bude izgubiJo, kriva je masonerija, grupa Bulbuder ili već neko drugi što ne voli ultrapravoslavce iz kneževine Monako. Ali, za nas, on je pobediJo i mi smo srećni i veseli i još smo svašta lepo. Sad možemo mirno da ručamo.

Za to vreme, tamo jedan mrtav ‘ladan izjavljuje kako nije bilo para za protivgradne rakete, tonom kao da nije bilo para za čačkalice ili za pastu za poliranje bilijarskih kugli. Kao, biće kad bude, nema veze. I nema veze: važno da je onaj drogirani gladijator opet pobediJo. Važno da mi sad možemo mirno da ručamo.

Raduj se Serbie: još uvek ima hrane na pijaci. Biće provijanta za kuvanje ručka. Važno da sad možemo mirno da ručamo. Pa, kad je već tako, prijatan ručak vam želim.