Почело је пре девет година. Питао сам Грбу да ми састави неке фотке што сам снимио испред куће, а он ми дотурио Канонов Фотокрп (Canon, Photostitch). Судећи по временима на порукама и фоткама, нисам много спавао те ноћи. Прва порука је отишла у 16:30 једне суботе, кад сам повадио из фоткалице серију снимљену преко пута од куће. Прва скрпљена верзија је била готова већ у 22:14. Последња, сутрадан у 2:14.
Тада смо се тек били уселили у ту кућу, све је било у хаосу, у пола просторија је било тепиха а у пола није, пола приземља је било магацин и радионица… а ја заглавим до 2:24 ујутро док истерам верзију како сам ја хтео (и успут научим како ради тај фотокрп). Оно, јесте да је стари Агфин Фотомудрац (Photowise) умео то да ради, али је био доста килав и загрцнуо би се после два снимка. Ово не би успео никад:
Наравно, на овој слици има вишка онолико, зато се то обреже:
(велика)
Сад ово већ личи на нормалну фотку и не види се да је састављено софтверским крпежом од десетак снимака. Жао ми је сенки у доњем делу, ал’ шта је ту је. И не примећује се да снимак не обухвата пуних 180 степени, јер стојим у кривини – и да је улица скроз права, изгледала би овако криво. И, зачудо, изгледа исто као прва верзија коју ми је урадио Грба пре него што сам се упустио у солистички рад.
Лекција број један, Фотокрп тешко излази на крај са јаким дисторзијама, а до њих долази понајчешће тамо где снимак садржи ближе и даље предмете. Ове близу треба развући… добија се прилично чудна геометрија.
Лекција број два, пази на хоризонт, нарочито на ивичним сликама. Јер ивичне ће да буду мање, и оне ће да задају границу за изрез. Ако је једна од њих виша или нижа него што треба, изрез ће се можда толико сузити да ће нешто важно морати да испадне (чега ми је на овом првенцу било жао, па је остало нешто у десном ћошку необрезано). Памет у главу и пази на којој висини у тражилу дође хоризонт. Још боље, узми троножац и заборави на овај проблем.
Два месеца касније, послушам свој савет и уђем унутра, у потрази за том чудном геометријом. Паркирам фоткалицу на троножац, и кренем да документујем грађевинско бојиште. И цврц.
Прву верзију сам заврљачио у канту за дигиталне отпатке. Ово је друга, и опет не ваља. Јер, шта се десило: на кључним местима Фотокрп није имао за шта да се ухвати, па је преклопио како је умео. Дакле, мораћемо ручно.
То “ручно” у Фотокрпу значи да сваки шав треба да се минца и тинца на руке, тако што ће му се означити одговарајуће тачке на левој и десној слици. У сучају средине и десне четвртине (где је најгоре побрљао кад је радио сам) ту су празни зидови а појединости при дну нису довољне да се добро одреди угао. Ипак му треба бар четири тачке да би саставио геометрије за два суседна снимка. Два-три снимка удесно, грешка се само повећава. Али ето, трпен спасен… и имам скоро цело приземље на једном снимку, овог пута свих 180 степени… не баш, избацио сам нешто с десне стране, што баш никако није хтело да се исправи.
Е сад да се дамо мало у праксу, почетни опити су успели. Биће још.
Komentari su onemogućeni.