Day: October 9, 2013

Istinska neistina: Umetnost kao naš život

Dok sam se ja odmarao, budale bogami nisu…

Pre svega, pogledajte sledeću fotografiju:

U pozadini je masivna, gola betonska konstrukcija. Stubovi, iz kojih viri neiskorišćena armatura, zaronjeni u krupan šljunak pridržavaju ploču na kojoj počivaju restoranski stolovi. Ispred armature na kamenu sedi žilavi, ispijeni čovek presunčane kože, očiju sumorno zagledanih u daljinu i usađenih u lice neodređeno starijih godina koje svedoči o teškom. Muzika i žagor koji se šire iz restorana do njega ne dopiru, kao da ih deli večnost. Nedovršena građevina i čovek čine celinu: ona i on su, svako na svoj način, spomenik grabežu, pohvala bahatosti hulja koje nad njima ruski nevaspitano čereče riblje specijalitete. Ali između čoveka i vas, posmatrača, leži žena zatvorenih očiju, trudnica koja od sunca malim peškirom krije stomak. Ni srećna ni tužna, ona jeste to što jeste, jedno sa svojim budućim čedom. Njih dvoje postoje u prvom planu, sve ostalo je optička varka, sočivo koje izoštrava život.

Nastavite sa čitanjem… “Istinska neistina: Umetnost kao naš život”

On je lud. Potpuno lud.

I zbog toga ga mnogo volimo.

Večeras Nigel Kennedy svira na Kolarcu. Neću biti tamo i zbog toga mi je veoma žao. Poštovanje koje imam prema tom čoveku je veliko.

Hajde makar da zakuvamo malo, mada će on večeras svirati dela J.S. Baha i Fatsa Wallera.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Nastavite sa čitanjem… “On je lud. Potpuno lud.”

Zašto si utepao Damba, idiote?

Molim vas i preklinjem da izdržite u gledanju ove gluposti do kraja. Slobodno utišajte ton, jer nema ništa pametno da se čuje. Pratite reakciju klinca.

Pravo da vam kažem, mene bi mnogo više zanimalo šta bi se desilo da je lik ispalio projektil u času kad je snimatelj bio tačno iza njega…

Jedna na dan (3-100): 8. oktobar 2013.

Bio sam nervozan celog dana: napolju došlo proleće, a ja posla – ovoliko. Da tražim milost, ne vredi: frilenserska tuga je da milost možeš da dobiješ kad god hoćeš, uz zaradu od tačno nula novčanih jedinica. U neka doba sam objavio Jasni: “Idemo u šetnju!”. A kad joj objavim takav plan, znam da me neće ostaviti na miru dok ne bude i ispunjen.

Ali, hoćeš: dok smo krenuli, izgubio sam svetlo. A baš sam hteo da se bacim u umjetnost. Ovako, nosio sam fotoaparat u ruci, na njemu Draguljče kao jedino staklo koje može da radi u mraku iz ruke, a oko spremno da uhvati štogod… Oko sedam kilometara kasnije, imao sam šest ekspozicija, od toga dva belosvetska škarta i jednu notornu budalaštinu. Zato je džoker ispao uspešan.

Jedna na dan (3-100), 8. oktobar 2013: Glavudža

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-100): 8. oktobar 2013.”